Srbija može da postane bitan snabdevač bakrom, zlatom, cinkom, litijumom

Dan rudara u Srbiji, 6. avgust, obeležava se kao dan sećanja na  6. 8. 1903, kada su štrajkači u Senjskom rudniku zahtevali veću bezbednost i plate. Šta se u međuvremenu promenilo u rudarskom pozivu, da li aktuelno neslaganje dela javnosti sa kopanjem litijuma u Srbiji bilo kome daje za pravo da diskredituje stručnjake u ovoj oblasti, pa i same rudare? Na pitanje gde smo posle 121 godine, dr Elena Klarići, koja je diplomu inženjera rudarstva stekla na Univerzitetu u Beogradu 1989, a zvanje doktora nauka 1994. na Kraljevskoj školi rudarstva londonskog Imperijal koledža, kaže za „Politiku” ovim povodom da je Senjski rudnik imao ogroman značaj još za Kneževinu Srbiju. 

– Rudnik uglja je počeo sa proizvodnjom 11 jula 1853. Istorijski Senjski rudnik označava početak prve industrijske revolucije u Srbiji. Što tada, što u modernijoj istoriji, on je bio jedan od najnaprednijih mesta Srbije i kasnije Jugoslavije. Rudna Glava je, takođe, mesto upamćeno po najranijem rudarenju bakra u Jugoistočnoj Evropi. To je danas zaštićeno arheološko nalazište kod Majdanpeka i jedno od najranijih pojava rudarstva i prerade bakra u Evropi i datira oko 5.000 godina pre nove ere, ističe naša sagovornica koja već 30 godina živi i radi u Londonu i bavi se investiranjem u rudarstvo.

Koliko je posle jednog veka tehnološki napredovalo rudarstvo i koliko je rudarenje bitno za privredu svake zemlje?

Kao žena u rudarskoj profesiji mogu da posvedočim da bih ranije obično bila jedina u kancelariji, u finansijama, montažnoj kući na terenu ili podzemnoj jami. Rudarska industrija ima vitalnu ulogu u životu i doprinosu jedne države. Rudarstvo i proizvodnja mineralnih sirovina, ne samo što su izvor prihoda, rudne rente, kao i fiskalnog prihoda, već su obično glavni pokretač socioekonomskog razvoja. Međutim, da bi se to sve ostvarilo, neophodno je da i država podržava i omogućava taj razvoj, kroz moderne zakone, distribuciju fiskalnog prihoda od rudarstva, nazad u te iste lokalne zajednice, kao i jedan stalan dijalog sa rudarskim kompanijama koje rade u tim zajednicama. Na primer, u modernoj svetskoj rudarskoj industriji se procenjuje da svako direktno rudarsko mesto otvara 2,8 dodatnih radnih mesta, dok svako nedirektno rudarsko radno mesto otvara i omogućava zaposlenje dodatnih 2,5 radnika. Australija i Kanada su jako dobri primeri pozitivnog uticaja rudarstva na razvoj jedne države i ekonomije. Obe zemlje imaju jako velike i bogate rudne rezerve koje su omogućile razvoj i visok standard života. U Australiji, na primer, rudarstvo doprinosi više od 10 procenata BDP-a, i rudarska industrija je najveći industrijski sektor. Rudarstvo je jedno od najbolje plaćenih struka u zemlji, čak i 55 odsto iznad nacionalnog proseka.

Koliki je srpski potencijal?

Srbija ima jako velikog rudarskog potencijala. Rudarska industrija već značajno doprinosi rastu BDP-a, i ima prostora za dalje povećanje. Novi rudarski zakon (2021) je generalno dobro prihvaćen od inostranih investitora. Postojeća rudarska infrastruktura je u dobrom stanju, poznati smo kao obrazovan i sposoban narod. Sve to zajedno sa rudnim blagom postavlja Srbiju kao jednu od boljih rudarskih jurisdikcija u Evropi i svetu.

Poslednjih meseci Srbija je glavna vest i u evropskim razmerama zbog želje za rudarenjem litijumom. Da li je svako rudarenje opasno za životnu sredinu i šta je po Vama razlog da se ovaj projekat osporava od dela javnosti?  Ne samo u Srbiji, rudarstvo i rudarska industrija postaju predmet jako bitnog dijaloga u svetu, posebno u okviru energetske tranzicije i dekarbonizacije. Evropska unija i 193 svetske zemlje, uključujući i Srbiju, ratifikovale su Pariski sporazum. Srbija je potpisnik i Konvencije Ujedinjenih nacija o promeni klime od 2001. i Pariskog sporazume od 2017. godine. Pariski sporazum je internacionalan sporazum gde se zemlje sveta obavezuju da značajno smanje emisiju staklene bašte i da se limitira globalno zagrevanje na dva stepena Celzijusa (ili 1,5 stepeni Celzijusa). Da bi se to postiglo, svet mora da dostigne nulto stanje do 2050.

Koji su to metali bitni za energetsku tranziciju?

Rudarska industrija i proizvodnja mineralnih sirovina, posebno takozvanih kritičnih mineralnih sirovina, ima jako važnu ulogu i ponovo zauzima centralno mesto u omogućavanju energetske tranzicije. Devet ključnih minerala i metala koji su neophodni za energetsku tranziciju i elektrifikaciju su bakar, srebro, nikl, mangan i retke zemlje (za izradu solarnih panela i vetrovnih parkova), električni automobili i skladištenje električne energije zahtevaju dodatno litijum, grafit i kobalt, dok će nam za nuklearne elektrane biti potrebni uranijum i nikl. Usled ove energetske tranzicije i elektrifikacije, potražnja za električnom energijom se očekuje da poraste na 86 odsto do 2050.

Koliko su nam važni kritični metali?

Očigledno ulazimo u jedan period od nezapamćene potrebe za mineralnim sirovinama. U svetu se trenutno odvija nezapamćena trka za ovim ključnim kritičnim metalima.

Srbija je poznata po svom rudnom bogatstvu. Tradicionalno bakar, zlato i srebro, kao i olovo i cink, i odnedavno litijum. Srbija ima mogućnost da postane jako bitan snabdevač ovih sirovina i da poveća svoju geopolitičku važnost, kao i ostvari ekonomsku dobit. No, svakako jedno bezbedno i održivo vađenje kritičnih minerala je ključno za razvoj tehnologija čiste energije i od strateškog je ekonomskog značaja. Širom sveta ustanovljeno je novo zakonodavstvo za iskopavanje ovih materijala. Jedan takav je Zakon Evropske unije o kritičnim mineralima koji je usvojen  u martu 2024. Ovaj zakon je prvi korak ka uspostavljanju zakonodavnog okvira koji će obezbediti odgovorno snabdevanje kritičnim sirovinama u samoj Evropi i smanjiti zavisnost od zamalja van Evrope.

Postoje li ugljeno-neutralni rudnici?

Jedan od najvažnijih modernih trendova je karbon-neutral rudnik (ugljeno-neutralan rudnik), gde rudnici sve više koriste obnovljive izvore energije za svoje sopstvene potrebe, čime smanjuju zagađenje i uticaj na okolinu. Moderne tehnologije takođe omogućavaju skladištenje ugljenika koje će omogućiti rudarskoj industriji da ide ka potpunoj dekarbonizaciji.

Šta pokazuju sva dosadašnja iskustva u Srbiji i u svetu kakva je danas bezbednost rudara?

Situacija u Srbiji je manje-više u skladu sa situacijom u svetu. Međutim, interesantna su istraživanja koja pokazuju da su se mnoge nezgode mogle lako izbeći sa pravim pristupom, sigurnosnim merama i adekvatnim planiranjem i obukom.

Moderne studije ukazuju da je u rudarstvu mehanički propust jedan od najčešćih uzroka povrede na radu. Ljudske greške, nebezbedno ponašanje, nedostatak bezbednosne obuke, neiskusni radnici, organizacioni propusti, veština ili nedostatak veštine rukovodstva, neadekvatno razumevani bezbednosni uslovi su mnogo češći uzroci povreda nego geološki i prirodni faktori. Moderne tehnologije, robotika i automatizacija dovode do znatnog sniženja povreda u rudarstvu.