По млеко у праскозорје

Свеже млеко потрошачи у последњих неколико недеља могу да пазаре само уколико у продавницу уђу у цик зоре. Потрага за тетрапаком пастеризованог белог напитка углавном се заврши тако што муштерије из радње изађу са паковањем дуготрајног млека, које је двадесетак динара скупље. У великим трговинским ланцима понуда ове основне животне намирнице је мало стабилнија, него у мањим радњама, али водећи трговци ипак признају да кубуре са краткотрајним млеком.
Како кажу у "Делтиној" информативној служби, у последње време им добављачи испоручују нешто мање количине краткотрајног млека.
– Трудимо се да то што добијемо правилно распоредимо – кажу у највећем домаћем трговинском ланцу, у чијем саставу послују "Макси", "Темпо", некадашња "Пекабета" и "Це маркет".

Са друге стране, представници "Меркатора" и "М Родића" тврде да оно што траже од својих добављача углавном и добију и да је, засад, понуда свежег млека стабилна.

У "Имлеку", највећем домаћем прерађивачу млека, признају да имају мањак основне сировине.

– Иако се број произвођача није смањио, њихова продуктивност и доток сировог млека у млекаре су значајно умањени. Разлози за то, највећим делом, леже у скупој сточној храни. Осим тога, долази зима, када је иначе смањен принос млека по грлу. Иако "Имлек" успева да постигне прошлогодишњу испоруку на тржиште, то према овогодишњем плану није довољно, јер је знатно порасла потражња – каже Невена Веселиновић, задужена за односе с медијима у овој млекари.

Иначе, "Имлек" своје производе извози и у Републику Српску и Босну и Херцеговину. На питање да ли је можда несташица млека повезана са пласирањем ове основне животне намирнице на тржишта у региону, у "Имлеку" кажу да то није узрок. Тврде да се у суседне државе извози само дуготрајно млеко, јер је њега лакше направити, а истовремено тетрапак има дужи рок трајања.

– Од када је кренула ова несташица, ми смо у потпуности зауставили извоз краткотрајног млека и покушавамо само да задовољимо потребе домаћих потрошача. Понуда дуготрајног млека је, са друге стране, релативно стабилна – објаснила је Веселиновићева.

И Бранислав Бањанац, из "Новосадске млекаре", истиче да је оваква ситуација на тржишту последица поскупљења сточне хране, посебно кукуруза.

– Због раста цена жита, домаћини сада мало слабије хране стоку, па су и приноси мањи. У нашој млекари, тренутно имамо среће, што су примарни произвођачи доста улагали у производњу, па су испоруке стабилне и могу да задовоље потребе трговаца. С обзиром на то да заједно са "Имлеком", зајечарском, земунском и суботичком млекаром чинимо "Салфорд" групу, раније смо могли да вишак залиха испоручимо неком од наведених прерађивача. Сад је то постало немогуће – објаснио је Бањанац.

Војислав Станковић, сарадник Центра за научноистраживачки рад Привредне коморе Србије, каже да је ове године знатно опала производња млека и да износи 1,6 милијарди литара.

– Примера ради, још 2003. године је она износила две милијарде литара. Узрок лежи у односу између примарних произвођача млека и прерађивача ове сировине. Све док просечна цена литра непрерађеног млека не буде 29 до 30 динара, тржиште се неће смирити. Такође, највећи део откупљеног млека користи се за производњу дуготрајног млека, које је прерађивачима јефтиније, али потрошаче више кошта. Иако се овде износе подаци да је порасла тражња за овом намирницом, у поређењу са просечном потрошњом у земљама Европске уније она је и даље врло ниска. Примера ради, просечан Србин годишње попије 61 литар млека, док становник ЕУ за 12 месеци, у просеку, потроши од 107 до 110 литара – објаснио је Станковић и додао да је и суша допринела оваквом стању.

– Потребно је да се преиспита политика оптерећења по једном литру млека – каже наш саговорник. – Од примарног произвођача, преко прерађивача и њихових зарада и потенцијалне злоупотребе монопола. Али и трговачких маржи, па све до пореза које држава убира на овој основној животној намирници – закључује Станковић.