Пр­ви вој­ни брод из­ву­чен по­сле 80 го­ди­на

Пр­ви реч­ни вој­ни брод на­ци­стич­ке фло­ти­ле по­то­пље­не 1944. у про­сто­ру Пра­хо­ва из­ву­чен је у уто­рак. При­па­дао је ду­нав­ској и цр­но­мор­ској фло­ти „Криг­сма­ри­не”. Пре­ма ре­чи­ма Го­ра­на Ве­си­ћа, ми­ни­стра гра­ђе­ви­нар­ства, са­о­бра­ћа­ја и ин­фра­струк­ту­ре, у на­ред­ним ме­се­ци­ма ће би­ти из­ву­чен још 21 брод, ко­ји се већ осам де­це­ни­ја на­ла­зи на дну Ду­на­ва, на плов­ном пу­ту кроз Ср­би­ју. У на­ред­ној фа­зи, ка­ко је на­вео, би­ће из­ва­ђе­но још око 80 пло­ви­ла. На­ци­сти су, под­се­тио је, у сеп­тем­бру 1944. по­то­пи­ли бли­зу 200 бро­до­ва ка­ко би за­у­ста­ви­ли про­дор со­вјет­ске реч­не фло­те у Ду­нав.

– Сва­ки брод ко­ји бу­де из­ва­ђен про­ћи ће де­таљ­ну кон­тро­лу уз де­мон­та­жу екс­пло­зив­них сред­ста­ва ко­ја су оста­ла у њи­ма. То обич­но тра­је де­се­так да­на. На сли­ка­ма пр­вог бро­да ви­ди се ко­ли­ко је оста­ло екс­пло­зив­них сред­ста­ва на бро­до­ви­ма. Све се то на­ла­зи­ло у Ду­на­ву осам де­це­ни­ја – на­вео је Ве­сић. До­дао је да је Цр­ве­на ар­ми­ја укла­ња­ла не­ке од бро­до­ва ка­ко би осло­бо­ди­ла плов­ни пут кра­јем 1944, а по­том и у про­ле­ће 1945. го­ди­не.

– Цр­ве­на ар­ми­ја је ва­ди­ла бро­до­ве и ка­ко би по­је­ди­не оспо­со­би­ла за пло­вид­бу у сво­јој реч­ној фло­ти­ли ко­ја им је би­ла по­треб­на за за­вр­ше­так ра­та – ис­та­као је Ве­сић.

Ка­да овај про­цес бу­де за­вр­шен, ка­ко је ка­зао, јав­но­сти ће би­ти омо­гу­ће­но да ви­ди део по­то­пље­не на­ци­стич­ке фло­те.

Укла­ња­њем бро­до­ва и не­ек­спло­ди­ра­них мин­ских сред­ста­ва плов­ни пут на том де­лу ре­ке би­ће са 90 ме­та­ра по­ве­ћан на 180, што ће зна­чај­но ути­ца­ти на вод­ни са­о­бра­ћај – за пре­воз и ро­бе и љу­ди. То је ва­жно не са­мо за нас већ и за це­лу Евро­пу.

Опе­ра­ци­ја „Ду­нав­ски ви­ле­њак” пред­ста­вља­ла је не­у­спе­шан по­ку­шај око 200 па­трол­них ча­ма­ца, са­ни­тет­ског бро­да и бар­жи не­мач­ке цр­но­мор­ске фло­те да од Цр­ног мо­ра до­ђе до Бе­о­гра­да. Ак­ци­ја на­па­да на не­мач­ку фло­ти­лу ко­ја се с људ­ством и рат­ним ма­те­ри­ја­лом по­вла­чи­ла би­ла је и пр­ва за­јед­нич­ка ак­ци­ја ко­ју су спро­ве­ле је­ди­ни­це Цр­ве­не ар­ми­је и На­род­но­о­сло­бо­ди­лач­ке вој­ске Ју­го­сла­ви­је.

Нај­ве­ћи део фло­те по­то­пљен је у аква­то­ри­ји лу­ка Пра­хо­во и Ра­ду­је­вац у сеп­тем­бру 1944. го­ди­не, и то по на­ре­ђе­њу ад­ми­ра­ла Па­у­ла Зи­ба. Он је до­нео од­лу­ку ка­ко би спре­чио на­пре­до­ва­ње Цр­ве­не ар­ми­је, да на­пра­ви „под­вод­ни зид” од бро­до­ва у ду­жи­ни од око пет ки­ло­ме­та­ра. Бро­до­ви су по­ста­вље­ни је­дан на дру­ги ка­ко би бло­ки­ра­ли про­лаз. По­сто­ји при­ча да је та­да по­то­пљен брод-бол­ни­ца с не­мач­ким ра­ње­ни­ци­ма, али то до са­да ни­је до­ка­за­но.

Под­вод­на ис­тра­жи­ва­ња по­то­пље­не не­мач­ке фло­ти­ле по­че­ла су 2019. го­ди­не. У пр­ви мах су от­кри­ве­на 24 пло­ви­ла, а 2020. го­ди­не још 14.

Пр­во­бит­но је, осим по­то­пље­них пло­ви­ла, на дну Ду­на­ва спе­ци­фич­ним ис­тра­жи­ва­њи­ма от­кри­ве­но не­ко­ли­ко хи­ља­да пред­ме­та ко­ји су де­тек­то­ва­ни као ме­та­ли. По­сле до­дат­них сни­ма­ња и ана­ли­за от­кри­ве­но је око 600 по­тен­ци­јал­них не­ек­спло­ди­ра­них убој­них сред­ста­ва ве­ћих од 25 ки­ло­гра­ма.

У пе­ри­о­ду од но­вем­бра 2020. до фе­бру­а­ра 2021. из­вр­ше­но је сни­ма­ње реч­ног дна, а на­кон то­га је од мар­та до апри­ла ура­ђе­на пр­ва кам­па­ња сни­ма­ња боч­ним со­на­ром ко­јим су до­би­је­не ствар­не сли­ке пло­ви­ла на ду­би­на­ма и ве­ћим од 20 ме­та­ра. До­дат­но су од ма­ја до ју­на 2021. из­вр­ше­на и сни­ма­ња да би се от­кри­ла евен­ту­ал­на не­ек­спло­ди­ра­на убој­на сред­ства ис­под реч­ног на­но­са.

Ве­ли­ки део по­сла ура­ди­ли су и ис­ку­сни ро­ни­о­ци „Ми­ле­ни­јум ти­ма”, ко­ји су се спу­шта­ли на ду­би­не од 15 до 18 ме­та­ра. Они су утвр­ди­ли ко­је су вр­сте бро­до­ва на дну ре­ке, ко­ли­ко су пре­кри­ве­ни шљун­ком, на ко­јим по­зи­ци­ја­ма се на­ла­зе… Оно што је от­кри­ве­но, а би­ло је ја­ко ва­жно је­сте да су бро­до­ви кон­струк­тив­но ис­прав­ни, то јест да у тoку го­ди­на ни­је до­шло до њи­хо­вог рас­па­да­ња, што је зна­чај­но за њи­хо­во из­вла­че­ње.

Сред­ства за ва­ђе­ње бро­до­ва обез­бе­ђе­на су де­лом кроз Фи­нан­сиј­ски уго­вор са Европ­ском ин­ве­сти­ци­о­ном бан­ком, а де­лом из бу­џе­та Ре­пу­бли­ке Ср­би­је.