Суочавање са прошлошћу

Ужице – У препуној сали ужичког театра прексиноћ је свечано отворен 13. југословенски позоришни фестивал. Са регионалним концептом, под слоганом „Без превода”, уз учешће седам театара из Хрватске, БиХ, Црне Горе и Србије. Фестивал је отворио Небојша Брадић, министар културе.

– Сарадња Србије са окружењем је потреба и нужност. Данашњи ниво сарадње бивших југословенских република, сада суседних држава, у области културе доказује сву парадоксалност наше најновије прошлости. Сложене историјске, културне, језичке везе није било могуће у потпуности избрисати, упркос крајње негативним искуствима доскорашњих ратних сукоба, рекао је Брадић на отварању.

По његовим речима, та сложена искуства, као и чињеница да у суседним државама живи знатан број припадника сада мањинских заједница, намећу се као предност за нормализацију наших односа у будућности. Овај фестивал је потврда и гаранција једне такве нове могућности.

Градоначелник Ужица Јован Марковић рекао је да је овај фестивал велики понос за Ужичане, и да ће ових дана овај град бити престоница културе не само Србије, него и Балкана.

А онда је завеса подигнута и позоришна чаролија је почела. Пред публику је изашао ансамбл Сатиричног казалишта „Керемпух” из Загреба са представом „Метастазе”, насталој по истоименом роману загребачког лекара Иве Баленовића, објављеног пре две године, у режији, драматизацији и сценографији Бориса Свртана. Играли су по једну или више рола Марио Мирковић, Вилим Матула, Хрвоје Кечкеш, Тарик Филиповић, Миа Беговић, Бранка Трлин, Елизабета Кукић и други.

Пуна три сата, у два чина, слагане су коцкице каткад мучне и тешке, а чешће хумором испуњене приче о животним невољама једне загребачке групе младића, „шквадре” из предграђа. Несналажења у поратној стварности, туробне свакодневице из које јунаци траже излаз у биртији, алкохолу, дроги, бруталности. Несређен живот изврнутих вредности под теретом прошлости и генерацијског јаза, под сликама Тита и Павелића, које, после свега, и једна и друга, завршавају бачене на под. Као што се, на крају приче, трагично завршавају и судбине тих младих људи, понижених, заборављених, из разорених породица. Све уз поруку промашености таквог живљења и тих вредности, погубног дејства дроге и алкохола, бесмислености мржње и подела...

Речју, вешто укомпонована представа, универзалног значења за предграђе ма којег града у државама овог региона. А сјајно прихваћена од ужичке публике, којој ни дуго трајање није омело пажњу. Са одличном Свртановом режијом, који је пронашао меру и направио занимљив комад, врцав духом и порукама, а истовремено занимљив за публику, посебно за младе. Глумачко умеће нарочито су исказали Хрвоје Кечкеш у улози Кизе, Вилим Матула као Крпа, Тарик Филиповић као Мртви.

– Овај комад живо засеца ткиво хрватског друштва, сатиром хируршки реже друштвене проблеме. Будући да се рат у Хрватској догађао више него на вашем подручју, тешко је било раније о рату проговарати док су ране биле свеже. Ето, дошло је време и за то, па сам желео да се суочимо с прошлошћу, бацимо и Тита и Павелића на под, духовно се ослободимо тога. Да пошаљемо довољно снажну поруку којим путем не треба ићи. И сваки се народ мора суочити с том катарзом – казао је у уобичајеном разговору са актерима после представе редитељ Свртан.

По речима глумице Мие Беговић, постоји излаз из живота какав представа осликава.

– Наш излаз је уметност, нешто што је креативно. Моја кћер је била на овој представи, па затим довела и своје френдове и френдице. Знате, они слушају фолк, у Хрватској се јако слуша фолк, али гледају и ову представу и читају „Метастазе” – казала је Миа Беговић.

Синоћ је, као други по реду на фестивалу, наступило Југословенско драмско позориште из Београда са представом „Барбело, о псима и деци”, у режији Дејана Мијача.