Србија има мапу пута за борбу против корупције

Онима који су склони корупцији мора бити онемогућено да уживају неоправдани просперитет и углед у друштву, поручено је недавно на међународној научној конференцији Удружења за међународно кривично право, која је одржана на Палићу.

Државна секретарка Министарства правде Бојана Шћепановић подсетила је да Србија има мапу пута и стратешки оквир за борбу против корупције, а кључно је доношење нове Националне стратегије за борбу против корупције са Акционим планом за његово спровођење.

У раду на овим стратешким документима, који је увелико у току, најпре су идентификоване области које су посебно подложне ризику од настанка корупције, а то су пре свега локална самоуправа и управљање јавним сектором, а затим јавна и друга предузећа у државном власништву.

Висок ризик од корупције постоји затим у приватизацији, грађевинарству и просторном планирању, царинском и пореском систему, јавним набавкама, образовању, здравству, финансирању политичких активности, као и у органима кривичног гоњења – полицији, тужилаштву и судовима. Уочено је да постоји ризик и у поступцима лобирања и узбуњивања.

Корупција постоји од како је света и века, а њени први облици забележени су код још старих Египћана и у Старој Грчкој.

– Историчар Херодот је закључио да се и богови могу подмитити, након што је породица Алкменоида подмитила чувену пророчицу Питију из Делфског пророчишта, понудивши јој свесрдну помоћ око обнове земљотресом разореног Аполоновог храма, а да заузврат она умоли град-државу Спарту да помогне породици Алкменоида да завлада Атином, што се на крају и обистинило – навела је Бојана Шћепановић.

Због тога што је свеприсутна у друштву од давнина па до данашњих дана, то указује на једно својство корупције – неискорењивост. Макијавели је говорио да корупција квари и појединца и читав друштвени систем, што онда доводи до урушавања државе и њених институција.

– Иако не постоји општеприхваћена дефиниција корупције, можемо закључити да она представља злоупотребу утицаја или моћи коју имају појединци, али најчешће носиоци политичких функција, у оквиру обављања својих послова, или као резултат обављања политичких функција, а све у циљу стицања личне користи или одређеног положаја у друштву – рекла је Бојана Шћепановић.

Светска банка дефинисала је корупцију као „злоупотребу јавних овлашћења за приватну корист”, док Грађанскоправна конвенција Савета Европе прописује да „корупција значи тражење, нуђење, давање или прихватање мита или било које друге неприкладне погодности, које нарушавају правилно обављање било које дужности или понашања које се тражи од примаоца мита”, навела је наша саговорница и напоменула да не постоји једна општеприхваћена дефиниција корупције.

Због глобалних последица корупције, за њено сузбијање је неопходно заједничко деловање држава, како на међународном тако и на националном нивоу, а пре свега је потребна изразита политичка одлучност и јасно дефинисана антикоруптивна политика, истакла је државна секретарка.

– Државе света утврдиле су универзалне механизме за борбу против корупције, које се базирају на утврђеним међународним антикоруптивним стандардима. На основу ових постулата свака држава понаособ је дефинисала сопствене мапе пута које свеобухватно интегришу превентивне и репресивне мере у циљу спречавања и сузбијања корупције у свим сегментима друштва – навела је Бојана Шћепановић.

Србија је од 2016. године, када је отворено преговарачко поглавље 23, донела нове и изменила постојеће прописе који се односе на превенцију и репресију. Донет је Закон о спречавању корупције, који на свеобухватан начин регулише област превенције и код јавних функционера, а осим тога редефинише и унапређује појмове сукоба интереса и неспојивости јавних функција.

Агенцији за спречавање корупције дати су нови алати за контролисање имовине јавних функционера и вођење регистра јавних функционера, имовине и поклона. Административна истрага агенције је ојачана кроз право на директан приступ базама података државних органа. Такође, агенција је добила и нове надлежности у вези са Законом о лобирању – води Регистар лобиста и врши надзор над лобистима и лобираним лицима.

Изменама Кривичног законика из 2016. године ревидирана је глава посвећена кривичним делима против привреде и службене дужности, што је кривично гоњење учинило ефикаснијим. Усвојен је нови Закон о организацији и надлежности државних органа у сузбијању организованог криминала, тероризма и корупције, којим је уведена потпуна специјализација полиције, тужилаштва и суда за ову врсту криминала, као и савремени алати за процесуирање ових кривичних дела.

– Потребно је унапредити капацитете Службе финансијске форензике у Тужилаштву за организовани криминал (ТОК) и у посебним одељењима за сузбијање корупције виших јавних тужилаштава. Такође, треба обезбедити набавку неопходне техничке опреме за ТОК и попунити упражњена радна места – истакла је државна секретарка Бојана Шћепановић.

Када је реч о Закону о утврђивању порекла имовине и посебном порезу, његов циљ је да значајно смањи профитабилност од коруптивних активности, да унапреди ефикасност пореског система и спречи сваку евентуалну злоупотребу чији је резултат поседовање имовине која се не може оправдати законитим приходима.

– Избегавање плаћања пореза и пореска утаја не само да представљају кривично дело већ и утичу на смањење јавних прихода и представљају претњу поштеној тржишној утакмици. Дакле, сви јавни функционери су дужни да достављају извештај о имовини и приходима Агенцији за спречавање корупције, док је Агенција у обавези да води регистар имовине и прихода јавних функционера, да врши проверу тачности достављених извештаја и прати имовно стање – навела је Бојана Шћепановић.

На крају истиче да се наша земља својим Законом о заштити узбуњивача наметнула као пример добре праксе, не само у региону већ и у читавој Европи. Подсећа да је у децембру 2023. године у Атланти одржана 10. конференција држава уговорница Конвенције Уједињених нација против корупције, на којој је једногласно усвојена Резолуција о заштити узбуњивача, коју је предложила Влада Републике Србије.

У току је интензиван рад радне групе Министарства правде на доношењу измена и допуна Законика о кривичном поступку (ЗКП), а биће измењен и допуњен Закон о спречавању корупције, Кривични законик и Закон о одузимању имовине проистекле извршењем кривичног дела.