Обама јури Бин Ладенa

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 11. новембра – Највећа бојишта данашњице неће се угасити, ако је о тако нечему ико и маштао, преносом власти у Вашингтону са „јастреба” Џорџа Буша на „голуба” Барака Обаму. Нови председник планира да – операције америчке војске постепено смањи у Ираку, а да их осетно повећа у Авганистану.

Обама ће се, наиме, изразито посветити јачању потере за Осамом бин Ладеном, његовом хватању или ликвидирању, а да се у остваривању тог наума неће либити ни споразума с „помирљивим елементима” талибана – које је пре готово седам година свргла међународна интервенција, с мандатом УН, а са САД на челу – иако тај покрет важи за савезника Ал Каиде. Овакав пројекат – о коме данас опсежно извештава „Вашингтон пост”, уз позивање на сараднике новоизабраног председника – представља донекле и повратак на почетне позиције и најављује прилагођавање овдашње стратегије тврдоглавим чињеницама и променљивим околностима.

Чињеница је – како су и Обама и већи део света поодавно констатовали – да је инвазија коалиције предвођене Американцима извршила неоправдану инвазију на Ирак (где није нађено оружје за масовно уништавање) и да је при томе занемарен основни циљ, у Вашингтону проглашеног, глобалног рата против тероризма – уништење или бар онеспособљавање Ал Каиде, оптужене за атентате 11. септембра 2001. на Њујорк и Вашингтон. Околности су, у међувремену, измакле очекивањима тако да се рат у Ираку отегао, док су се распламсали сукоби и у Авганистану, а повремено и на израелско-палестинском попришту, Либану, па и у Америци савезничком Пакистану, уз ширење утицаја Ирана као „главног неподобника”.

Према расположивим информацијама, Обамин штаб пројектује вишеслојну преоријентацију. Прво, да се у року од 16 месеци повуче главнина снага из Ирака, а да се хиљаде америчких војника пребаце на авганистанско поприште. Друго, да се поведе дијалог са Сиријом и Ираном како би се потиснуо њихов „негативан утицај” на збивања у израелско-палестинском „зачараном кругу” као и на допринос шиитско-сунитским обрачунима у Ираку. Треће, да се придобије шиитска теократија Техерана као партнер у сузбијању јачања „сунитског екстремизма” у суседном му Авганистану. Четврто, да се Пакистан ефикасније ангажује у борби против Ал Каиде чије се вођство, по овдашњим проценама, тамо утврдило и одатле изводи диверзије по Авганистану. Пето, да се талибани, бар један њихов део, придобију за раскидање савеза са Ал Каидом. Шесто, да се партнери у НАТО-у увере како је на делу нова стратегија која се разликује од Бушове „претеране концентрације на Ирак”, па да и они треба да пошаљу војна појачања. Седмо, да ургентност за стабилизацију прилика на огромном простору од источног Медитерана до јужноазијског потконтинента добије превагу над Бушовим прокламацијама за демократске преображаје у региону „проширеног Блиског истока”, чије се „тестирање” показало контрапродуктивним по америчке тежње. „Бин Ладен је наш највећи непријатељ и треба да нам буде главна мета”, поручио је неименовани Обамин саветник. Експерти поручују да то није крај посла јер се Ал Каида децентрализовала толико да може и без централизоване команде…

М. Пантелић

-----------------------------------------

Очајни конгресмен 

Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 11. новембра – Републиканског конгресмена Пола Бруна, из Џорџије, не напушта очајање због Обамине победе на председничким изборима. У интервјуу Асошијетед пресу оптужио је демократског лидера да чак жели да „успостави безбедносне снаге налик нацистичком Гестапу, за успостављање марксистичке диктатуре”.

На тај досад незабележени начин доживео је Обамине речи, исказане прошлог јула, да није довољна само војска за остварење циљева националне безбедности, већ да су потребне и „цивилне безбедносне снаге”. Обамин портпарол је сада прецизирао да је смисао шефове замисли био у стварању – „цивилног резервног састава који би учествовао у послератној обнови”, а да „то заступа и Бушова (републиканска) администрација”.

М. П.