Спречићемо нагли раст камата

Новим Законом о заштити корисника финансијских услуга желимо да трајно уредимо каматне стопе код готово свих врста кредита и обезбедимо да корисницима не могу бити наплаћене превисоке камате које не одговарају тренутним тржишним условима. Истовремено, циљ нам је да спречимо нагли раст каматних стопа нарочито код кредита с променљивим каматним стопама. То је проблем с којим смо се суочили претходне године и због чега је било неопходно донети привремену меру којом су раније ограничене камате код стамбених кредита. Још је рано говорити на ком ће нивоу оне бити ограничене новим законом, али ће свакако бити ниже од камата које су важиле у тренутку доношења поменуте привремене мере. Ово у интервјуу за наш лист каже Јоргованка Табаковић, гувернер Народне банке Србије, на питање да ли стамбени дужници не морају да стрепе од Нове године, до када важи мера о ограничењу камата за ову врсту зајмова.

Мислим да све садашње и будуће дужнике занима који ће то бити горњи праг за банкарске камате преко којих оне неће смети да иду.

Конкретан модел ограничавања каматних стопа пажљиво разматрамо и биће одмерен тако да постигнемо поменуте ефекте оваквог законског решења – да се спречи да се корисницима наплаћују превисоке каматне стопе, али и да се спречи нагли раст каматних стопа.

Да ли ћете новим законом о заштити корисника финансијских услуга коначно успети да зауздате цену најскупљег банкарског производа, какав је дозвољени минус? На сајту НБС пише да је просечна камата на дозвољено прекорачење 28,49 одсто годишње.

Предлогом новог закона први пут се уводи ограничење камата и на кредитне картице и дозвољени минус, чиме ћемо спречити управо оно што је захтев Директиве ЕУ – да се корисницима наплаћују превисоке камате. Код ових ограничења предвиђено је везивање за законску затезну камату, на коју опет директно утиче референтна стопа НБС. Тако ћемо омогућити да референтна стопа брже и директније утиче на висину каматних стопа код ових банкарских производа.

Зашто баш у овом тренутку најављујете ограничење висине камата? Да ли су разлог високи профити које банке овде остварују?

Мотив за сваку нашу одлуку јесте да олакшамо живот и пословање свим нашим грађанима и привреди. И ове прописе доносимо како бисмо заштитили животни стандард наших грађана. Неспорно је да банке у амбијенту повећаних референтних каматних стопа послују профитабилно, и то није случај само код нас, али је уједно и потврда да је упркос свим изазовима из међународног окружења обезбеђена стабилност банкарског сектора. На раст добити банака највише је утицао раст нето прихода по основу камата узрокован заоштравањем монетарних политика НБС, али и ЕЦБ-а. Истовремено, треба поменути да, и у таквим условима, и у домаћој привреди постоје сектори чије су стопе приноса више или упоредиве с банкама.

Банке се до сада никада нису јавно успротивиле ниједној вашој мери која је ограничавала њихову зараду, а то су били мораторијум за време короне и прошлогодишње замрзавање камате за стамбене зајмове. Да ли ће тако бити и овога пута?

Јачањем стабилности финансијског сектора заједно с банкама градимо основу за дугорочни привредни раст и обезбеђујемо бољи стандард свим нашим грађанима. Као и до сада, верујем да ће и овог пута банке показати додатну спремност да своје пословање прилагоде околностима тако да не угрозе поверење постојећих и будућих клијената, чиме ће себи обезбедити одрживо пословање, сигурне приливе и будући раст.

Два месеца заредом сте смањивали референтну камату, што је оцењено као храбар потез. У четвртак нисте наставили да је додатно спуштате. Зашто?

И поред повратка инфлације у границе циља од маја и очекивања да ће се у тим границама кретати у наредне две године, за колико пројектујемо инфлацију, и даље је неопходна опрезност монетарне политике. Ту опрезност налажу пре свега кретања у међународном окружењу, а међу њима већ дуже време повећани геополитички ризик и његов утицај на цене енергената, пре свега нафте, као и цене других примарних производа. Опрезност је потребна и због изгледа за глобалну инфлацију, који указују да ће њено успоравање бити постепеније него што се претходно очекивало. Такође, опрезни смо и због неизвесног утицаја временских прилика на овогодишњу и глобалну и домаћу пољопривредну сезону.

Какве су ваше прогнозе у погледу инфлације, тачније када ће поскупљења престати да нас изненађују, да не кажем нервирају?

Повремених и једнократних поскупљења појединих производа и услуга ће бити и даље, али ће она сигурно бити мање учестала и мањег интензитета него у претходне две године. Пример тога је раст цена кафе и какаоа на светском тржишту због слабијег рода под утицајем неповољних временских прилика, што се одразило и на цене на домаћем тржишту. Поред тога једнократно се коригују и цене појединих услуга. Ова повећања цена се могу одразити на нешто вишу јулску инфлацију, али не у мери да се она нађе изван граница дозвољеног одступања од циља.

Пад камата има и једну лошу страну, а то је да оне на штедњу увелико иду надоле. Неки би рекли да банке брзо реагују смањењем и повећањем цене новца само када је то у њиховом интересу. Шта ви кажете на то?

Смер кретања каматних стопа на кредите и депозите по правилу би требало да буде исти, али се камате на кредите и депозите ретко када крећу потпуно усклађено, посебно имајући у виду да кредити по правилу имају дужу рочност. То је карактеристично за све финансијске институције у свету. Својим мерама настојимо да обезбедимо да то смањење или повећање буде што је усклађеније могуће, водећи при томе рачуна да сва прилагођавања каматних стопа буду заснована на тржишним принципима.

Све највеће централне банке пословале су с губитком у прошлој години, ЕЦБ, ФЕД, Бундесбанка, Јапанска и Холандска централна банка… НБС у плусу. Како то?

Током 2023. године већина централних банака је да би смањила инфлацију и остварила свој основни циљ – стабилност цена, наставила да води рестриктивну монетарну политику. Трошкови такве политике су били значајни и негативно су се одразили на резултате пословања централних банака, који су погоршани у односу на претходне године. У случају НБС, значајно повећани расходи камата по основу спровођења монетарних операција више су него надомештени повећањем прихода од камата по основу пласирања средстава девизних резерви. То говори о нашем адекватном управљању девизним резервама и ниском каматном ризику у неизвесним околностима. На овај начин НБС је остварила позитиван нето резултат, пре ефеката курсних разлика, у 2023. години од 17,6 милијарди динара и тако омогућила да у складу са законски предвиђеном расподелом 12,3 милијарде буде уплаћено у буџет Србије.

Која је цена стабилности динара? Колико сте девиза повукли с тржишта ове године, а колико у последњих, рецимо, седам година?

Мислим да је примереније рећи да се ради о резултату постигнуте и очуване стабилности динара јер релативна стабилност курса има важну улогу у остварењу наших основних циљева: ценовне и финансијске стабилности, али и расту извоза, профитабилности привреде... Чињеница је да су последњих година преовладавале нето куповине девиза услед притисака на јачање динара узрокованих одличним макроекономским резултатима и повољним платнобилансним кретањима, попут прилива страних директних инвестиција. Ове године НБС је нето купила преко 1,6 милијарди евра, а од 2017. године укупна нето куповина износи преко 10,5 милијарди, чиме су девизне резерве увећане на нове рекордне нивое.

Почели сте трећи мандат на челу НБС. Да ли сте ви, узимајући у обзир и предстојећи период, гувернер с најдужим стажом у новијој историји?

Тако кажу историјске чињенице. Једини гувернер с дужим стажом у историји Народне банке Србије био је Ђорђе Вајферт.

С обзиром на то да сте већ дуго гувернер, на која сте достигнућа и своја и централне монетарне институције највише поносни?

Место гувернера прихватила сам као дужност да радим добре и корисне ствари за државу и за наше грађане. Током свих ових година мењали су се услови у којима смо спроводили економску политику, али она људска начела и жеља да радимо искључиво у интересу наших грађана остали су увек исти, непромењени, и то је оно на шта сам највише поносна. Поносна сам што су сада прве асоцијације на Народну банку Србије стабилност и поверење, који су важни и потребни свима – држави, грађанима, привредницима, инвеститорима, увозницима, извозницима, дужницима, штедишама... Поносна сам и што све своје циљеве остварујемо заједнички с председником Србије Александром Вучићем и у координацији с Владом Србије, јер је то једини начин да имамо резултате.