Владин предлог реформе судства на испиту

Посланици Народне скупштине Србије започели су јуче начелну расправу о пакету правосудних закона, чије усвајање ће, како тврди Снежана Маловић, министар правде, омогућити суштинску реформу правосуђа и повећати ефикасност судова. Представници владајуће коалиције подржавају владине предлоге, док опозиција оштро критикује предложена решења, пре свега она којима је превиђено смањење броја судова, односно укидање општинских судова, јер се тако, између осталог, „потпуно обесмишљавају локалне самоуправе”.

Представљајући законе посланицима, Снежана Маловић је казала да ће убудуће постојати судови опште и посебне надлежности, а највиши суд биће Врховни касациони суд, који је надлежан за одлучивање о ванредним правним лековима на одлуке нижих судова. Према њеним речима, Србија ће имати 34 основна суда, 45 прекршајних, 26 виших, 16 привредних и четири апелациона суда; „судије ће се бирати за судове, а не за судијске јединице, што је јако важно, јер се тако избегава утицај локалне средине на рад судија”. Она је рекла да ће закони почети да се примењују од 1. јануара 2010. године.

Критикујући предложена решења, Јован Палалић (ДСС) казао је да је укидање суда у једној средини најлошија порука грађанима, привреди, инвеститорима и укупној јавности те општине. Према његовим речима, локалне самоуправе се труде да привуку инвеститоре, па им обезбеђују бесплатно грађевинско земљиште, комунално снабдевање, али морају да им кажу да им влада укида суд и да све што желе да реше пред основним судом не могу да реше. Палалић каже да ће се сва судска власт концентрисати у 26 виших судова, а „остатак Србије биће у озбиљним проблемима”.

Према оцени Чедомира Јовановића, лидера ЛДП-а, извршна и законодавна власт показују амбицију реформисања судске власти, а да претходно нису спремне да промене себе: „То је у позадини ове реформе судске власти”. Јовановић је казао да ЛДП никако не може да подржи да судови који постоје и по 250 година буду сведени на статус судске јединице, јер „ми практично дерогирамо нашу општину до тог нивоа да губи сваки смисао”. Јовановић, како каже, апсолутно подржава реизбор судија, „што је друго име за лустрацију, али то треба да буде правило и за друге сегменте јавног живота, а не да на крају лустрирамо судије, док они који су их терали да краду на изборима постају пожељни коалициони партнери владајуће коалиције, а они који су то безакоње проглашавали законом су нам уредници јавног сервиса”. ЛДП ове законе, како су у дебати истицали, неће подржати.

Зоран Красић (СРС) сматра да се законима „мењају називи судова како би судије биле лустриране, што значи да ова власт не размишља о томе да разреши судију који не ради посао по закону, нестручан је и несавестан, већ зато да на неком конкурсу уместо стручног човека са 25 година стажа прође судски приправник жуте боје”. Красић каже да се ови закони доносе из „ниских побуда и недозвољених мотива, само зато да би се судство потчинило Демократској странци”.

Међутим, Влатко Ратковић (ДС) тврдио је да су досадашња решења била анахрона и да су један од разлога за неефикасност судства, док предложени закони обезбеђују доступност правде. Ратковић каже да ће грађани у оним срединама где више неће постојати општински судови и даље остваривати своја права у судским јединицама.

За посланике СВМ-а прихватљиво је шест од седам правосудних закона, али, како је рекао Балинт Пастор, они неће подржати Предлог закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава, уколико њихови коалициони партнери на прихвате амандмане којима се тражи да, поред Суботице, основни судови постоје и у Бечеју, Сенти и Бачкој Тополи. Пастор каже да ово решење, не ремети цео систем, а „правда би била доступна свима и сматрам да је ово неопходно како би језици националних мањина били коришћени у судским поступцима и даље, јер није исто користити језик националне мањине директно, или преко судског тумача”.

Шеф посланичке групе СПС-а Бранко Ружић, најавио је, како је рекао, условну подршку законима, који „у доброј мери поправљају Устав”. Ружић је казао да су социјалисти уложили неколико амандмана, а главне примедбе се односе на начин избора првог састава Високог савета судства и Државног већа тужилаца.

Риза Халими (КАПД) имао је, између осталог, сличну примедбу као и СВМ, а, према његовим речима, „угрожена је Уставна одредба да судови раде и на језицима мањина” и зато не може да подржи закон.

Закони неће добити ни подршку Нове Србије, јер, како је рекао Срђан Спасојевић, велики проблем представља предложена мрежа судова, посебно укидање судова у малим местима

М. Чекеревац

----------------------------------------------------------------

Маловић: Прихватићемо све рационалне амандмане

Снежана Маловић, министар правде, рекла је новинарима да ће прихватити све рационалне амандмане, који ће „суштински допринети реформи правосуђа и побољшању текстова предложеног сета закона”. Она је, међутим, одбацила оптужбе да ће у општем избору судија, политика имати утицаја „бираће их Високи савет судства, искључиво правосудно тело у чијем саставу ће бити седам судија”. Маловићева је оценила и да су тезе о томе да ће смањењем броја судова грађанима бити ускраћена правда „демагогија локалних политичара”.