Нобеловац и банкар сиромашних

Нобеловац је у четвртак слетео на међународни аеродром „Хазрат Шахјалал” у Даки, гласила је кратка вест. Мухамеда Јунуса (84) дочекао је шеф Генералштаба Војске Бангладеша, са командантима морнарице и ваздухопловства, али и неки од студентских вођа који су предводили вишенедељне жестоке демонстрације против премијерке Шеик Хасине. Истог дана увече Јунус је положио заклетву и ступио на функцију председника привремене владе ове јужноазијске државе.

Његовим сународницима није било важно одакле је слетео – према једним информацијама био је саветник на Олимпијским играма у Француској, по другим је ишао у Париз на мању медицинску интервенцију. Дочекали су га са одушевљењем.

Мухамед Јунус је дугогодишњи критичар власти, познат као „банкар сиромашних” и добитник Нобелове награде за мир 2006. године. Заслужио је то признање за свој пионирски микрофинансијски рад који је помогао у ублажавању сиромаштва у Бангладешу и који је био прихваћен широм света. Његов најгласнији промотер за добијање „нобела” био је Бил Клинтон.

Јунус је рођен 1940. у Читагонгу, као треће од деветоро деце. Да ће од њега нешто бити видело се већ када је колеџ уписао као 16. на ранг-листи од 39.000 студената. Студирао је на Универзитету у Даки, пре него што је добио престижну Фулбрајтову стипендију за похађање Универзитета Вандербилт у САД, где је и докторирао економију. На факултету је упознао Веру Форостенко, која је студирала руску књижевност, иначе дете руских миграната из Њу Џерсија. Брак се окончао убрзо по рођењу ћерке, а Вера се вратила у САД, говорећи да је Бангладеш опасно место за одгајање деце. Годину дана након што је Бангладеш освојио независност од Пакистана, вратио се да предаје на Универзитету Читагонг, али убрзо је наступила тешка глад која је уморила око 1,5 милиона људи.

„Било ми је тешко да предајем елегантне теорије економије у универзитетској учионици, у позадини страшне глади у Бангладешу. Одједном сам осетио празнину тих теорија суочен са сламањем моје земље од глади и сиромаштва”, рекао је Јунус након што је добио награду. Желео је да уради нешто одмах. Почео је да даје мале зајмове, дословно из џепа, најсиромашнијим становницима у својој заједници – а на крају је основао Грамен банку 1983, која ће постати светски лидер у ублажавању сиромаштва путем микрокредитирања. Банка је брзо расла, са различитим филијалама и сличним моделима који сада раде широм света.

Данас је и један од најцитиранијих нобеловаца, а ево како он размишља о сиромаштву, за које сматра да му је место у музеју, заједно са ропством: „Када желимо да помогнемо сиромашнима, обично им нудимо милостињу. А често то радимо како би са себе спрали одговорност и избегли препознавање проблема и проналажење решења. И тако настављамо да живимо мислећи како смо урадили нешто добро. Милостиња није решење за сиромаштво... Сиромашни нису ни глуп ни лењи, они су сиромашни зато што им њихова држава није помогла да прошире економску основу.”

Бивша премијерка Хасина га је оптужила да „сише крв од сиромашних”, а Централна банка Бангладеша која је под контролом владе, 2011. сменила га је са места генералног директора, „јер је прекорачио старосну границу за обавезно пензионисање”.

У наредним годинама Јунус је био оптуживан за корупцију, прање новца, пореске неправилности, а у једном тренутку власт је против њега водила чак 174 судска поступка. У јануару је осуђен на шест месеци затвора због кршења Закона о раду, а у посебном случају, у јуну, оптужен је и за проневеру. Он је одбацио све оптужбе, тврдећи да на овај начин владајућа партија елиминише политичку конкуренцију.

Пред човеком који је добио чак 50 почасних доктората са универзитета широм света, данас је компликован пут – да успостави ред и закон након насилних протеста, и обнови поверење између народа, државе и посебно полиције. И да обезбеди слободне и поштене изборе.