Курти све насилнији јер му истиче време

Активна спољна политика Србије и политика мира, упркос агресивном приступу сецесиониста у Приштини, доносе Београду јаче позиције. Не тако давно српска страна је била окривљена за све, док се Приштини без речи и много отвореније гледало кроз прсте. Годинама је долазило до промена у дијалогу, али је ЕУ чак и кад албански екстремисти озбиљно угрозе положаја Срба, доскора, по правилу позивала обе стране на уздржаност. Данас, колико год агресивни били потези Албина Куртија, а притисци споља још недовољно снажни, политичка подршка коју тзв. Косово има од савезника ипак је све више упитна.

Министар спољних послова Србије Марко Ђурић за „Политику” каже да је српска дипломатија у сталној офанзиви, са циљем да се осветле праве намере Куртијевог режима, чији људи тренутно физички окупирају општине са српском већином на северу покрајине и свакодневно српском народу стварају немогуће услове за живот и опстанак на КиМ. Истиче да је „посебан успех српски дипломатски тим предвођен председником остварио у међународној арени, где Приштина за сада не може да парира нашим напорима да се спрече покушаји приштинских сепаратиста да се пробију у међународне организације, посебно оне у систему УН, и да исти остану јалови”.

„Успели смо да спречимо и покушај Приштине да добије чланство у Савету Европе, али та борба је стална и захтеваће и непрестану позорност и проактивност. Београд је својим доследним опредељењем за дијалог који се одвија уз посредовање ЕУ изградио снажан кредибилитет и данас нико не може да каже да нисмо поуздан међународни партнер. С друге стране, Приштина се сталним једностраним деловањем, опструисањем бриселског дијалога и одбијањем да спроведе до сада договорено профилише као фактор нестабилности у региону, што у атмосфери све веће геополитичке напетости онеспокојава све оне који страхују од нових сукоба на Балкану”, каже Ђурић.

На праве намере премијера привремених институција у Приштини пре неколико дана указао је председник Србије, рекавши да Курти жели да уочи председничких избора у САД изазове сукобе јер му време полако истиче, као и да провокацијама жели да окрене НАТО против Србије. „И веома је нервозан, тешко је нашем народу на Косову и Метохији. Његова политичка позиција није онако једноставна као што је била пре, рецимо, две године”, рекао је Вучић приликом обиласка радова на изградњи националног фудбалског стадиона одговарајући на питање да ли би отварање моста преко Ибра у Косовској Митровици за саобраћај, на чему инсистира Приштина, могло да доведе до ескалације насиља.

Марко Ђурић наводи да Курти својим политичким деловањем свакодневно доводи у питање подршку традиционалних међународних подржавалаца самопроглашеног Косова, а на то константно упозорава и опозиција у Приштини. Ако посматрамо целу планету, већи део света је на страни Србије када је реч о КиМ. „Чак и међу онима који признају Космет подршка Куртију је у паду. Истина, реакције дела међународне заједнице на једнострано деловање Приштине до сада су се сводиле на блаже или снажније интонирана саопштења, што, како се испоставило, није био делотворан начин за обуздавање Куртија. Политички и економски притисци из међународне заједнице напросто још нису довољно снажни да би Приштина одустала од стратегије насилног стварања нове реалности на терену”, каже шеф дипломатије.

Колико је ситуација данас различита показује и то да је чак и председник Хрватске Зоран Милановић констатовао да је тзв. Косово остављено од савезника и спонзора њихове независтности. Милановић је током посете председнице тзв. Косова Вјосе Османи, приликом хрватске прославе „Олује”, поручио да је Косово препуштено себи. За Османијеву је рекао да је лидерка „пријатељске државе, која је имала сличну, али не исту судбину као Хрвати”. Милановић се том приликом присетио и тока рата у СФРЈ. „Ми смо почели тешко, бранило нас је мало добрих људи и у почетку нисмо имали помоћи. Сви ти савезници и пријатељи су седели прекрштених руку. Косово је започело другачије, с великом подршком која се у међувремену изгубила и нестала”, рекао је хрватски председник. Казао је и да пет чланица ЕУ и НАТО-а није признало Косово. „Зато је Османијева овде моја гошћа и зато је ово уз наше прославе и наше дане поноса и славе и један омаж и признање нама пријатељској држави”, рекао је Милановић.

Када је, међутим, реч о тактизирању појединих међународних центара моћи и њиховог оклевања да посегну за снажнијим мерама против Приштине, могуће је спекулисати. Поједине државе очигледно предност дају својим геополитичким интересима и тешко одустају од уврежених предрасуда о међународној оријентацији Србије, живећи у илузији да им је Курти савезник. А истина је заправо да Куртијев режим, кршећи права Срба, управо поништава и компромитује напоре које већ четврт века многе државе улажу како би се на Косову и Метохији створило функционално мултиетничко друштво.

„Без икакве сумње, Куртијев циљ је исељавање Срба с КиМ јер тамо где нема Срба, нема ни српског питања, ни потребе да се формира Заједница српских општина. Победа такве политике би, међутим, била пораз међународне заједнице и аргумент више онима који данас широм света крше људска права или нарушавају територијални интегритет међународно признатих држава. Европа мора да покаже принципијелност тако што ће забранити антицивилизацијско понашање у свом дворишту, јер свака друга позиција била би негација основних европских вредности. Ми се у међународним контактима боримо за прихватање и разумевање овакве аргументације, а тиме и за опстанак српског народа на Косову и Метохији, али и за мир и стабилност у региону”, истиче Ђурић.

Да је више него јасно да САД имају критички однос према влади Косова, оценио је некадашњи специјални представник ЕУ на Косову Питер Фејт и констатовао да је то без преседана. „Чини се јасним да администрација демократа губи стрпљење с Косовом због спорог напретка”, објаснио је и навео да није видео „тако критички однос САД према Косову од када је оно прогласило независност 2008. године”. Оценио је да би за Косово била „права трагедија ако би изгубило подршку Сједињених Држава”. Фејт сматра да пре свега албански екстремиста Албин Курти треба да схвати да се у Европи води жесток рат, на чему је и фокус светских престоница. „Зато морате имати на уму да ствари нису као пре и не можете рачунати на симпатије и подршку коју сте некада имали. Знам да није лако, али предлажем премијеру Куртију да уложи више напора у дијалог са Србима на северу Косова. Уместо да тамо шаље специјалне јединице”, додао је Фејт.

Каријерни дипломата Зоран Миливојевић каже да када је реч о политици коју води Приштина на челу с Куртијем, она никако не одговара Западу и да све што чујемо вербално, одговара истини. За „Политику” оцењује да је много озбиљније то што нема конкретних мера на то што се једнострано ради из Приштине. „Политика Куртија озбиљно доводи у питање наставак дијалога и додатно антагонизује Србију од Запада. То ствара и неповољно јавно мњење и лош утисак и на неки начин квари оно што су стратешки интереси Запада када је реч о овом делу Европе и Србији. Главни њихов циљ је био и остао укључење Србије у трансатлантске институције, од Европске уније до НАТО-а. Та политика томе штети. Међутим, постоји једно кључно ограничење када је реч о Западу, а то је што они имају интерес да се косовска независност потврди”, каже Миливојевић.

То је разлог зашто они неће да користе механизме који доводе у питање лажну државу Косово, њен идентитет и суверена права која би требало да припадају свакој озбиљној држави. Наводи да то што Запад има примедбе и што сугеришу да треба мењати сматрају да то треба да иде редовним путем – „демократским механизмима”. „Проблем је што Курти има већину и што Запад нити може, нити хоће да користе механизме, средства и акције које би довеле у питање ту власт на други начин осим демократских метода и механизама. Када је реч о конкретним мерама које они предузимају, прећутно и стратешки њима одговара, јер и једно и друго води ка промени фактичког стања и ка потврди косовске државности на целој територији покрајине – посебно важи за север Косова. Раде интензивно на искључивању институција Србије и довођење у позицију народа на Косову да прихвати тзв. реалност, а то је, по њима, независност Косова”, каже Миливојевић.

Да ли Вашингтон може да утиче на Приштину? Некадашњи специјални изасланик председника САД за дијалог Београда и Приштине Ричард Гренел тврди да САД имају потребне „алате” које могу да употребе пре него што дође до ескалације на КиМ. Гренел је, реагујући на саопштење амбасаде САД у Приштини поводом затварања девет експозитура „Поште Србије” на северу КиМ, написао на мрежи „Икс” да „оштро формулисана писма не функционишу”, обраћајући се америчком амбасадору у Приштини Џефрију Ховенијеру. „Џефе, мој пријатељу и бивши колега, ово је још једно снажно срочено писмо. Ти си чвршћи од овога. Разумем да садашња Бела кућа игнорише Балкан и да Камала Харис и не зна где је Балкан, али ово је неприхватљиво”, навео је Гренел.

Истакао је да је Албин Курти проблем и да сви то знају. „Превише званичника администрације Бајден–Харисова и европских званичника једноставно су превише слаби – Куртија саопштења не одвраћају, а у овом није ни поменут”, додао је Гренел. Америчка амбасада у Приштини је навела да „косовске некоординисане акције стављају косовске грађане и војнике Кфора у већи ризик, непотребну ескалацију регионалних тензија и подривају репутацију Косова као поузданог партнера”. Тзв. косовска полиција је прошле недеље затворила девет објеката „Поште Србије” на северу Косова и Метохије.

А бивши приштински дипломата, академик Мухамедин Кулаши, сматра да координација са западним земљама није знак слабости, већ нормална пракса у дипломатији, упозоравајући за „Дукађини” да Косово због једностраних одлука може да изгуби подршку партнера који га подржавају четврт века. „Координација сама по себи није нешто увредљиво, није нешто чиме се нарушава достојанство владе или институција. Реч је о државама које су нам помогле и помажу нам. Чак и велике силе међусобно сарађују и координишу”, рекао је Кулаши.

Без подршке великих сила тзв. Косову затворене све перспективе

Мухамед Кулаши нагласио је да до сада Косово никада није било под санкцијама оних који су заслужни за његову независност и да је та чињеница у најмању руку непријатна. „Ово је нова ситуација, која нам није позната. Већ неко време смо под санкцијама пријатељских земаља које су имале одлучујућу улогу у ослобађању, у обнови Косова. У стварању државе Косово. Чак ни ми нисмо имали свест када смо кажњени због неусклађености и то је нова ситуација, не баш пријатна. Не тако добра за привреду Косова, прорачунати су огромни губици које су санкције напрасно произвеле”, приметио је Кулаши.

Подсетио је да је већина проблема решена управо захваљујући координацији с партнерима и упозорио да без подршке великих сила Приштина затвара све перспективе. Сматра да је одлука о забрани динара нанела штету тзв. Косову јер није донета уз сагласност савезника. „Постоји и мање-више ограничен политички приступ где на координацију гледамо као на нешто што нарушава наш суверенитет. То није суверенитет, то је јадно. Ако суверенитет иде ка изолацији, то је оно што Србија жели. Проблем Србије је што пет великих сила подржава Косово већ четврт века”, додао је Кулаши.