Трагачи у мутним водама

Полупливачи најугроженија категорија

Људи траже спас од врућине и где год да виде већу воду они би у њу ускочили, те се многи током лета расхлађују и у вировима на неуређеним купалиштима. Нажалост, сваке године у ово доба дивља купалишта узимају данак.

Према подацима, у Србији се годишње утопи око 40 особа, а забрињавајућа чињеница је да смо већ у првим данима августа дошли до овог црног броја. Само се у јулу утопило 15 особа.

Многи животи изгубљени су у води због неопрезности, алкохола, прецењивања властитих могућности...

Свако је одговоран за своје поступке, а родитељи морају да буду изузетно опрезни на купалиштима, и ни на секунд не смеју да испуштају своју децу из вида. Полиција не може да покрије сва дивља купалишта на територији целе земље и да растерује грађане са тих места. Зато је апел припадника Ронилачке јединице Жандармерије грађанима да буду изузетно опрезни у води и да користе уређена купалишта са спасиоцима. Трагедије се дешавају свуда, и на уређеним и на неуређеним купалиштима, али на местима где постоје спасиоци – овакве несреће сведене су на минимум.

Дејан Ристић, вођа ронилачког тима у Ронилачкој јединици Жандармерије, каже за „Политику” да је јул био изузетно тежак и захтеван месец када је реч о њиховом послу.

Јединица у којој он ради широј јавности позната је по трагању за телима утопљеника. Њихов најкомплекснији задатак ове године, који је најдуже и трајао, јесте потрага за телом жене у језеру Перућац. После неколико дана потраге, рониоци Жандармерије извукли су тело тридесетшестогодишње Тијане Г., која је у суботу, 27. јула, нестала у језеру Перућац. Она је била у друштву које је те вечери скакало са сплава у језеро. Када су сви изашли из воде на сплав, видели су да Тијане нема. Отежавајуће околности рониоцима у овом случају биле су дубина, која је у једном делу чак 60 метара, као и лоша видљивост у води, каже вођа ронилачког тима.

„Секунд непажње може бити кобан. Најчешћи узроци утапања су непоштовање правила и безбедног боравка на води. У нашој земљи много је такозваних полупливача. То су људи који знају да се одржавају на води, али у свакој ситуацији која одскаче од редовног – да ли су изгубили тло под ногама или им се умрсила трава у ноге, почињу да паниче и тада се догађају несрећни случајеви”, објашњава за наш лист Дејан Ристић.

Оно што родитељи могу да ураде, додаје он, јесте да децу од малих ногу уписују у школе пливања.

„Ми који радимо овај посао са децом никада нисмо опуштени поред воде. Осим што гледамо нашу децу, пазимо и на другу.

Нико од ронилаца вам неће рећи да може да оде опуштено на плажу – да седи, испија пиће и ужива...”, каже наш саговорник.

У новембру 2015, од Првог ронилачког центра, формирала се Ронилачка јединица Жандармерије, која данас чини оперативни део Жандармерије Србије. Јединица је формацијски у рангу самосталног батаљона. Састоји се из комадне јединице и оперативног дела који у свом саставу има четири ронилачка тима, два наутичка тима, тим за обезбеђење и дежурство, тим оперативне логистике и санитетску групу.

Четири екипе ронилаца подељене су у дежурства у две смене. У једној екипи буде од четири до седам професионалаца – број људи у екипи зависи од комплексности случаја на којем раде и од тога колико у је том тренутку ронилаца на располагању.

„Недавно смо у једном дану имали три различита задатка на територији Србије и морали смо да се усагласимо са обавезама на терену”, додаје Ристић.

Ронилачка опрема је скупа и специфична. Јединица располаже модерном опремом и наоружањем и прати светске трендове из те области. Тежина пуне опреме на рониоцу са боцом и теговима за зарон је од 35 до 40 килограма.

Ронилачка јединица Жандармерије бави се свим полицијским пословима који су у вези са водом и приобаљем. Припадници ове елитне јединице посебно су обучени и опремљени за најсложеније ронилачке задатке попут потраге за утопљеницима и предметима кривичних дела. Они раде подводне контрадиверзионе прегледе бродова и све врсте обезбеђења у и на води. Пружају асистенцију другим јединицама МУП-а, Речној полицији, Управи криминалистичке полиције. Обезбеђују јавне скупове страних делегација, првенства у веслању, пливању, роњењу на дах. Ниједна регата није протекла без ронилаца Жандармерије као обезбеђења.

„Посао у јединици је непредвидив и наше роњење се много разликује од рекреативног. Рекреативни рониоци иду у чисту и топлу воду, тамо где је лепо и где је добра видљивост. Ми немамо ту могућност и не можемо да бирамо ни место ни време. Радимо у свим условима, ронимо у каналима и загађеним водама. У комуникацији са колегама из других јединица и грађанима на терену видимо да они поштују нашу храброст и одлучност коју имамо у послу”, закључује Дејан Ристић.