Службеници на тесту стручности и моралности
Дисциплински поступак, који се води против пет службеника Секретаријата за урбанизам од којих је једна његова помоћница, Милан Вуковић, нови челник ове градске службе није хтео да коментарише, не само што је један од сведока већ и зато што верује да овај потез градоначелника и градске управе треба да докаже да ли је неко од њих направио пропусте у свом послу и допринео недавном рушењу кућа у Дубљанској улици. Премда ову одлуку оцењује као политички одговорну и исправну, ипак сматра да је то повод да сви учесници у грађевинском ланцу преиспитају своју моралну и стручну одговорност.
Секретар за урбанизам не би да се упушта у спекулације, јер како каже „истрага ће показати да ли је и ко је погрешио. Сигурно није свих петоро људи, a можда и нико од њих”.
Упитан зашто се поступак води против његове помоћнице Наталије Белић-Георгијев, ако је одобрење за изградњу и пријаву радова потписао његов претходник Ненад Коматина, кратко је одговорио:
– Све ће бити јасније када дисциплински поступак буде окончан.
Како је истовремено са овом истрагом сачињен и извештај о проблематичним градилиштима широм града која могу да угрозе живот људи и безбедност суседних објеката, наш саговорник међутим не мисли да су његови подређени и колеге из Секретаријата за имовинско-правне послове и грађевинску инспекцију направили пропусте на 45 ризичних градилишта.
Као пројектант са дугогодишњим искуством у струци каже да свест о одговорности треба да имају и инжењери, али и инвеститори. Ако пројектант мора да има лиценцу, као потврду да је стручан за неки посао, онда би инвеститор требало да приложи гаранцију.
– Сугерисаћу писцима новог закона о планирању и изградњи да се инвеститори обавежу кроз разне финансијске доказе и гаранције. Не можемо да се вратимо у седамдесете када је морао да има завршену финансијску конструкцију, али одређени ниво гаранција мора да постоји – каже Вуковић.
Познато је, такође, да је и Секретаријат за урбанизам мета критике углавном због неефикасности. Лош глас га бије јер се одобрење за изградњу понекад добије тек после годину дана. Дуго чекање наш саговорник, међутим, образлаже податком да на ту адресу годишње стигне више од 20.000 разних захтева. Али, како каже, често су непотпуни, па се највише времена губи на њиховој доради.
Већи учинак може се постићи обједињавањем свих служби. То ће, према Вуковићевом мишљењу, скратити пут до дозволе.
– Инвеститори најпре подносе захтев за потврду о усаглашености идејног пројекта са изводом из плана, а потом ако испуне тај услов подносе нови захтев за одобрење за изградњу. Тај пут може да се обједини. Не само што би се смањио број захтева већ би и инвеститори у старту морали да приложе комплетну документацију и тако прекрате време и себи и другима – објашњава Вуковић и додаје да такав подухват захтева повећање броја запослених, упркос томе што републичка и градска власт позивају на штедњу и смањивање администрације.
– Требало би бити обазрив у којој области то може да се примени, а да систем не доживи колапс. То је својеврсни парадокс јер се на другој страни од нас захтева да брже решавамо предмете – наглашава Вуковић.
Уосталом и предлагачи новог закона о планирању и изградњи одлучни су да скрате време за издавање дозвола на три месеца. Међутим, Вуковић није склон генерализацији и не изјашњава се о роковима али подсећа да је процедура условљена низом других закона, попут заштите животне средине или пољопривреде међусобно неусклађених.
– Са једне стране се тражи брзина али када дође до инцидента сви питају је ли поступљено по закону и ко је направио пропуст. Треба бити свестан да живимо у Србији са много донетих закона који се не примењују и то је један од основних проблема. Нерешени имовински односи прилично коче ову област – сматра он.
Да бисмо привукли стране инвестиције процедуру њиховим улагачима треба учинити јасном, слаже се челник Секретаријата за урбанизам, али није за то да се она поједностави.
– Ти инвеститори у својим земљама не добијају дозволе за дан без обзира на то што улажу милионе и отварају нова радна места – истиче Вуковић.
А како ће се борити са корупцијом не одговара прецизно, али каже да му је посао да омогући приступ свим државним органима којима је задатак да је сузбију.
На питање да ли у његовој кући има корупције одговара:
– То не могу да утврдим, јер сам на овом месту два месеца. У Србији јесте висок ниво корупције. Нормално је да сумњам и то сам на колегијуму рекао.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


