Музичка блискост фолклора и класике

Изградивши сопствени инструментални стил, хармоникаш Влада Веселиновић из Пирота наставио је своје музичко путовање не само по националном фолклорном обиљу него и македонском, румунском, бугарском и фолклору целог Балкана и то на свој, ауторски начин.

Својим композицијама и ауторским колима „Тугом за југ”, „Вилинским ором”, „Рапсодијом” Влада Веселиновић силази у најдубље митолошке, духовне и музичке корене балканских народа откривајући на нов начин лепоту народне музичке традиције.

Основну музичку писменост стекао је у Музичкој школи „Владимир Ђорђевић” у Алексинцу, а у Пироту, у коме није постојала музичка школа, ванредно је похађао часове код наставнице Душице Пејић.

Ко су били ваши узори када сте професионално почели да се бавите хармоником као интерпретатор традиционалне музике?

Као дете са одушевљењем сам посматрао и слушао хармоникаше који су се у то време појављивали на телевизији или радију. Ту је највише била заступљена народна музика са Балкана, што је у старту одредило моје примарно музичко интересовање и хармоникашки пут. То је било време осамдесетих и деведесетих година прошлог века када је Народни оркестар Радио-телевизије Србије био под управом Љубише Павковића. Сигуран сам да је маестро Павковић био узор многим хармоникашима моје генерације, као и мени.

А онда је дошао интернет...

С појавом интернета, почео сам интензивније да пратим и рад хармоникаша широм света. Велики утисак на мене оставило је виртуозно музицирање маестра Золтана Ороша из Мађарске. Имао сам част да га више пута сретнем и дружим се са овим великим уметником и уверио сам се да је он, осим што је врхунски музичар, сјајан и човек. И дан-данас у интерпретацијама великих мајстора проналазим инспирацију, али настојим и да задржим сопствени и препознатљив стил. У новије време изузетно ми је инспиративно музицирање на гитари Владе Поповића из Сомбора. Његова страст према музици и виртуозно свирање ме непрестано мотивишу да истражујем нове звуке и технике на свом инструменту.

Марјан Крајна, солиста на хармоници и композитор из Хрватске, истиче ваш висок професионализам, префињену техника свирања, музикалност и истанчани осећај за извођење композиција различитих стилских обележја која су особена и специфична у народној музици. Колико дуго је трајало ваше путовање до сопственог стила?

Пут ка сопственом стилу интерпретације и компоновања јесте фасцинантан процес који траје годинама, а испуњен је учењем и истраживањем. Као млад музичар, почео сам са свирањем традиционалних народних композиција. У почетку, мој приступ свирању био је под снажним утицајем народне музике и техника свирања хармоникаша са простора Балкана које сам самостално проучавао путем аудио-снимака и тада ретко доступних нотних записа. Међутим, како сам се развијао као музичар, почео сам да експериментишем са различитим стиловима и техникама свирања. Путовање до сопственог стила поред креативности захтевало је много труда и истрајности.

На почетку су ме инспирисали домаћи музичари и извођачи, испрва само са домаће, а касније и са интернационалне музичке сцене. Био сам отворен за различите жанрове, што ми је омогућило да стварам јединствену комбинацију разних елемената у свом свирању. Током времена, кроз учење, наступе и сарадњу са другим музичарима, схватио сам шта ме чини јединственим и почео сам да наглашавам те карактеристике у свом свирању.

Фолклор балканског простора је био први домаћи задатак који сте задали себи?

Проучавање различитих стилских обележја балканске народне музике било је кључно на путовању до сопственог стила. Кроз темељно истраживање ритмичких, мелодијских и орнаментских карактеристика различитих балканских региона, стекао сам дубље разумевање разноликости и богатства народне музичке традиције. Кроз ово проучавање открио сам јединствене елементе сваког стила, као и специфичне технике свирања карактеристичне за сваки регион. Учећи о традиционалним песмама, колима, орима и другим композицијама са различитих поднебља, схватио сам важност очувања аутентичних елемената сваког стила. Без обзира на то да ли је у питању темпераментна ритмика југа, брза и живахна свирка шумадијских кола, меланхолична нота македонских песама или мелодијски богати звуци румунске музике, настојим да правилно интерпретирам и изразим дух сваког стила и очувам њихову аутентичност и богатство, додајући свој лични печат и изражавајући дубоку љубав према музичкој баштини.

Др Гоце Џуклески, солиста на хармоници и композитор, истиче ваш уметничко-академски приступ у стварању и интерпретацији српске и балканске народне музике. Да ли је био ваш примарни циљ: да народну музику оплемените елементима класике или фолклор подигнете на пиједестал класичне музике?

Настојим да спојим традиционалне елементе фолклора са елементима класичне музике. Моја намера није била да подигнем фолклор на пиједестал класичне музике или обрнуто, већ да спојим ове две традиције на начин који ће очувати аутентичност народне музике, истовремено је обогаћујући и приближавајући класичном аудиторијуму. Кроз компоновање, трудио сам се да створим музичка дела која ће пренети дух и емоције народне музике, истовремено пружајући сложеност и дубину класичне музике.

Истовремено настојим да остварим спој који ће обогатити и очувати нашу традицију, да подстакнем љубав према балканској музичкој баштини пружајући нову перспективу и дубину аудиторијуму класичне музике. Једна од битних намера је да народну музику подигнем на виши ниво и да је приближим публици која можда не би слушала овај жанр. Верујем да наша народна музика има потенцијал да дотакне срца и душе људи широм света, али да је често недовољно експонирана изван својих традиционалних оквира.