Чувар војвођанских мостова

Захваљујући 71-годишњем Браниславу Френцу, Зрењанин је град са највише мостова, ћуприја и вијадукта. Невероватне макете направио је још док је био у војсци, а претходних година Бранислав своје пензионерске дане посвећује несвакидашњем хобију, захваљујући којем настају својеврсни сведоци минулих времена у малим димензијама.

Иако многи од њих више не постоје, све куле, мостови, ћуприје и вијадукти по узору су на праве, имају чак и осветљење, а овај Зрењанинац, који воли да каже да је родом из Меленаца, израдио их је са својих десет прстију. Од када је у пензији, има времена на претек, и што је најважније – вољу да у радионици Геронтолошког центра остварује своја маштања и креативност. Тако настају макете војвођанских мостова, ветрењача из Меленаца, као и других архитектонских дела.

– Треба пуно труда и упорности. Много пута сам нешто направио, па ми се није свидело. Бацим то и радим ново, јер мора да буде онако како сам ја у глави замислио, а не како изгледа. На Великом мосту или познатој Бечкеречкој ћуприји има 1.068 рупа и отвора. Прво сам избушио те рупе, а потом у сваку провукао малу тестеру и избацио једну коцкицу. А направио сам три оваква моста – прича Бранислав за ,,Политику”.

Несвакидашњи хоби, који му је задовољство, пронашао је још у војсци, где је направио Ајфелов торањ и мостове. На Бечкеречку ћуприју, која више не постоји, посебно је поносан.

– Видео сам слику тог моста који је некада био симбол Зрењанина, проучавао сам је и решио да га направим. Радио сам га дан-ноћ а онда редом и друге мостове. Остало је још да завршим стари Железнички мост, који је, такође, срушен. Направљен је нов челични, али није леп као онај стари. Када га завршим, сви мостови Зрењанина биће код мене на окупу – каже поносно Бранислав.

За свој други животни позив има синовљеву помоћ, који му купује материјал. Висококвалификовани машин-бравар, искористио је стручност, таленат и идеје, а помогла му је и специјализација у Немачкој за руковођење разним машинама и роботима. Познато му је и машинство, али и хидраулика и пнемуматика.

– Први мост радио сам четири месеца. Само за прорачуне и цртеже требало ми је 60 дана. Следећи је већ био готов за дупло мање времена. Капија Бечкеречке ћуприје је моја лична карта, а направио сам их око 15 – додаје наш саговорник.

Макете које прави спретним прстима овај необични пензионер не продаје, већ чува као успомену на нека минула времена. Жеља му је, каже, да све, а има их преко двадесет, буду део музејске поставке. Захваљујући Браниславу, чувару војвођанских мостова, то свакако и заслужују.

Носталгија са Бегеја

Препознатљив по својој лепоти, Велики мост или „Бечкеречка ћуприја узана ко кутија” изграђена је 1904, а на Општинској скупштини Зрењанина одржаној 1969. године одборници су донели одлуку да се исече и прода у старо гвожђе. Поред своје декоративности, имао је велики економски значај повезујући центар Зрењанина и Житни трг, а на њему се одвијао друмски и пешачки саобраћај. О непотребном уклањају Бечкеречке ћуприје прича се с носталгијом више од пет деценија. И нису само остале слике и песме у којима је опеван – „Четири коња дебела прешла преко Бегеја” – Велики мост живеће, додуше, у мањем обиму, и кроз макету Бранислава Френца.