Дворови на Дедињу

Пространа равница, две реке и планина Авала, која се преко двадесетдевет брда спушта до њиховог ушћа, дају Београду леп положај и бескрајне видике.

Свако београдско узвишење има своје чари, али дедињско је једино које може да угрози примат калемегданског „Брега размишљања“. Поглед ка северу се преко Топчидерске реке задржава на шумовитим падинама Кошутњака, на североистоку се пружа топчидерска удолина, а иза ње пажњу маме брдо Сењак и река Сава све до ушћа у Дунав. Сунце залази над раковичком долином, а на југу се издиже Авала.

Брежуљак на Дедињу су Карађорђевићи откупили од Патријаршије 1924. и током наредних пет година се посветили изградњи Краљевскогдвора. Други двор у комплексу на Дедињу, Бели (назван тако због белог брачког камена од којег је грађен), започет је 1934. а завршен 1936. године. Заправо, на дедињском брду је прво подигнута сеоска или „сламната кућа“ у којој је боравио краљ док је двор грађен. Касније су у њој биле учионице за младе принчеве, а потом је служила као гостинска кућа и по неким причама,била најприслушкиванији објекат током четрдесет послератних година.

Једноспратно здање Старог или Краљевског двора у српско-византијском стилу, од брачког камена, су пројектовали водећи архитекти тог времена: Живојин Николић и Никола Краснов.

(/slika2)Зграда двора је тремом с елегантним стубовима повезана са породичном црквом грађеном по узору на ону у манастиру Студеници. Посвећен је св. Андрији Првозваном. Испред двора се налази павиљон од белог камена и отворени базен. У парку, рађеном по узору на версајски, налазе се многобројне скулптуре познатих вајара, међу њима Ивана Мештровића који је био велики пријатељ краља Александра.

У приземљу двора се налазе свечани хол, Плави и Златни салон, трпезарија, краљев кабинет, библиотека и „интимна“ башта. Намештај, таписерије, слике, украси и књиге изложене у овим просторијама су од непроцењиве вредности, али пажњу много више привлаче просторије у сутерену.

Улазни салон дочарава дворац Ивана Грозног. Билијарска сала је осликана темама из наше епске поезије а у Малом салону су грбови Карађорђевића уклоњени, и уместо њих су насликане звезде петокраке.

Биоскопска сала у којој је после Другог светског рата радо боравио Јосип Броз Тито, данас је, због  изузетне акустичности, омиљени простор младих принчева где слушају музику. На спрату се налазе приватни апартмани.

(/slika3)Изградњу Белог двора по пројекту архитекте Александра Ђорђевића, краљ Александар Први започео је приватним средствима 1934. године и наменио га за резиденцију синовима. Међутим, није доживео завршетак радова – само два месеца касније, 9. октобра, убијен је у атентату у Марсеју. Градњу је окончао кнез Павле који је у њему живео са породицом све до априлског слома 1941. године. Познат као велики љубитељ уметности и један од највећих европских колекционара, опремио га је вредним уметничким делима.

Неутврђен део тог блага је по завршетку Другог светског рата неповратно нестао. Послератни станари су опустошили и ретуширали зидове краљевских дворова, а за собом оставили само понеки гроб…

Садашњи станар, принц Александар Други, сматра да је било доста прекрајања историје и не жели ништа да уклања из дедињских дворова.

Драган Боснић

-----------------------------------------------------------

Како у посету

После више од пола века, колико је Дедиње било „забрањени град“, капија краљевских дворова је отворена за посетиоце. Од првог априла до 31. октобра, а ове године изузетно до краја новембра због лепог времена, Туристичка организација Београда нуди суботом и недељом од 10,30 до 13,30 чaсова разгледање дворског комплекса, рекла нам је Анђелка Вуковић, нагласивши да је за посету неопходно унапред се најавити Туристичком информативном центру, (Македонска 5). Поред 450 динара за улаз је неопходна и лична карта.

Ако се одлучите да кренете у несвакидашњу шетњу одајама потомака вожда Карађорђа, рачунајте на помоћ кустоса на Двору. Као времепловом, они вас воде на путовање у време када су краљица Марија, румунска принцеза, и краљ Александар овде живели са своја три сина: Петром, Томиславом и Андрејом.

Проласком кроз главну капију дворског комплекса посетиоци улазе у парк који се простире на више од 130 хектара а који је осмислио мајстор пејсажне архитектуре и директор Версајских вртова Едуард Андре.

Главни пут ка двору води поред зграде дворске стражаре. Туда нећете проћи ако сте у шортсу или мини сукњи. Додуше, за њих ће се тешко неко одлучити у ово доба године.

С. Берић