Тромб се може створити и током лета авионом

Пре појаве ковида 19 готово да нико у јавности, осим лекара, није знао за постојање Де-димера, једног параметра који се одређује на основу анализе крви. С порастом броја оболелих од короне сада се поново актуелизовала прича о Де-димеру и томе зашто је он битан и када је показатељ неког озбиљног стања.

У подкасту „Здрав животни водич са Данијелом Давидов Кесар” др Драган Васић, ангиолог, истакао је да су лекари још 2009. године имали рутинске прегледе пацијената код којих је повишен Де-димер. У то време су пацијенте сагледавали у односу на клинички статус и тегобе које имају. То се односи и на људе којима је овај параметар био повишен, уз оток ногу или руку.

– На основу тога правили смо селекцију пацијената који треба да се подвргну неком додатном испитивању. Де-димер је можда актуална тема повезана с ковидом 19, али ми смо већ два-три рада објавили у вези с болесницима који имају неку од тегоба која је повезана с тромбозом дубоких вена, а имају повишен овај параметар. Де-димер је један део фрагментације тромбоцита и може да нам укаже на постојање тромбозе вена. То није потврда те дијагнозе, јер је потребно урадити пре свега ултрасонографију која ће рећи да ли постоји тромбоза. Сваког пацијента треба посебно погледати и сагледати не само вредности Де-димера, јер не можемо лечити само Де-димер. Потребно је видети да ли пацијент у претходном периоду оперисан, сагледати да ли има друге пратеће болести, лабораторијске анализе. На основу само Де-димера не можемо да донесемо закључак – истиче др Васић.

Наш гост појашњава да, уколико имамо екстремне вредности Де-димера, то је знак да постоји неко озбиљно патолошко стање. На пример, уколико су вредности Де-димера преко 5.000, често пацијенти имају озбиљну болест, као неку врсту канцера, или имају неко септичко стање.

– Моје искуство од појаве ковида 19 показало је да су пацијенти који су хоспитално лечени најугроженији и код њих пре свега треба пратити вредности Де-димера. Око 20 одсто пацијената који имају повишене вредности Де-димера заиста имају тромбозу дубоког венског система, чак и имају тромбозу артеријског система. Значи, најбитније је пратити пацијенте који су хоспитално лечени. Код амбулантно лечених пацијената треба у односу на вредности Де-димера сагледати коју врсту дијагностичких процедура треба направити – додаје др Васић.

Тромб је згрушавање и прављење угрушака унутар крвног суда. Поред венског тромба, који се најчешће и јавља, постоји артеријска тромбоза. Др Васић наглашава да када дође до неког поремећаја у згрушавању крви, повреде венског суда, успореног протока крви, стања која ремете један од та три фактора – долази до тромбозе вена. Најчешће тромбоза настаје код пацијената који су хоспитално, тј. болнички лечени.

– Пре свега ти пацијенти који су оперисани у лежећем су положају. Онда долази до поремећаја течности у самој крви, успореног протока и крв постаје гушћа. Тако да ти фактори утичу да, чак и да имамо примену антикоагулантне, тј. терапије против стварања тромба, може доћи до стварања тромбозе. Значи, од пет до 10 одсто пацијената који имају адекватну терапију, након операције кука или било које друге ортопедске интервенције, имају појаву тромбозе – истиче ангиолог.

А ако неко није имао операцију, а примети да му се на некој вени на нози појавило неко испупчење, како да зна да ли је то тромб или нешто друго?

– Ако се на нози појави црвена, болна промена која је осетљива на додир, велика је вероватноћа да се ради упали површних вена. То је нека клиничка манифестација. Уколико има неко оток ноге, плавичасту пребојену ногу и у односу на другу ногу промењен да кажемо изглед, потребно је да се јави лекару. Некада без ултразвучног прегледа не можемо направити праву дијагнозу. Тако да и ја, без ултрасонографије, значи, допунских дијагностичких метода, не могу дати прави суд да ли постоји тромбоза или не постоји – појашњава др Васић.

У току је сезона годишњих одмора и многи људи одлазе на дуга путовања авионом или аутобусом. Како не би дошли у ситуацију да им се створи тромб услед дугог седења, др Васић истиче да треба саветовати свакога у односу на дужину лета авионом јер није исто ако неко путује два или шест сати, да ли је неко раније имао тромбозу вена, гојазност, а важне су и године старости, па се на основу свега тога одређује врста заштите.

– Некоме је довољна само компресивна, еластична бандажа, узимање што више течности, повремено устајање, затим да буду физички активни, да устану и прошетају се у току лета. Затим имамо пацијенте којима је потребна допунска заштита, некад се примењује кардиопирин, аспирин, у смислу антиагрегационе терапије, а сада у последње време, мислим да је јако битно, уколико се ради о путовањима која трају више од шест сати, треба одредити и већу заштиту. То су нови лекови који спречавају тромбозу вена. Еластична чарапа или завој много помажу и убрзавају у сваком случају тај проток крви. Ја увек носим када путујем еластичне чарапе. Потребно је носити те чарапе и уколико је план да сте на ногама више од шест сати – каже др Васић.

Уколико се код особе примети тромбоза вена, у зависности од локализације и да ли је захваћен површни венски систем или дубоки венски систем, приступ лечењу се разликује.

– Површни венски систем ретко када може довести до одређених компликација. Некад из те површне вене, ако је близу нивоа препоне, може доћи до плућне емболизације. Када имамо тромбозу дубоких вена, приступ је у сваком случају другачији. Потребно је пацијента лечити антикоагулантном терапијом у прве две недеље, када је највећи ризик од те емболије, а особа мора да мирује – саветује гост нашег подкаста.

Проширене, варикозне вене у 50 одсто случајева су присутне ако је женска особа у питању, у доби од 40 до 50 година. Проблем је велики, али потребно је заштитити сваког који има проширене вене од компликација. Компликације се јављају у виду тромбофлебитиса, односно упале вена, тромбозе површних вена. Друга компликација су отворене ране, затим је ту и инвалидност што се тиче посла.

– Тако да неко ко има проширене вене није толико радно способан у односу на неког ко нема проширене вене. Професије које су с ризиком од могућих компликација, када спомињем проширене вене, пре свега су они који дуго стоје или седе, и то више од осам сати дневно. То су и хирурзи, и фризери, и неки радници у трговини или у фабрикама који стоје. Када је реч о томе да ли треба или не треба прекрштати ноге, боље је то не радити зато што сама компресија на том нивоу, у нивоу изнад колена, може утицати на успорени проток крви. Много фактора утиче на то зашто неко има проблем с проширеним венама, а неко не. Не бих рекао да је генетика пресудна. А постоје и људи који имају толико изражене вене, а никад ниједан проблем, нити иједну компликацију имају. Ту су и особе које имају једну вену која је видљива само на једном месту, а имају велике тегобе па траже помоћ – појашњава др Васић.

Данас се проширене вене класичним методама ретко и лече. У највећем броју случајева ради се нека врста минимално инвазивне хирургије која подразумева такозвану термалну аблацију помоћу ласера, ту је и радиофреквентна аблација, затим хемијска склерозација вена.

– То је у ствари затварање вене у неком делу, најчешће у натколеном делу. Након тога треба сачекати време и видети да ли те вене у другим сегментима такође затварају. Тако да, у 90 одсто случајева, третман вена се ради на основу тих минимално инвазивних процедура. И сада су те процедуре такве да особа више не леже дуго у болници као што је раније био случај. Процедуре подразумевају да се пацијент амбулантно лечи и да после интервенције иде код куће. На пример, сада постоји процедура уз помоћ ултразвука, третман је сличан третману ласером, па пацијент нема ни ожиљак, значи нема ниједан убод, нема анестезије, и истог дана може да се врати својим активностима. Постоје пацијенти који су једног дана оперисани, а већ следећег су имали своју свадбу или венчање. Уколико је некоме проблем била вена на само једној нози, где је и обављена интервенција, неких месец дана мора да носи компресивне превентивне чарапе. Уколико неко има проблеме и са венама на другој нози, као што обично и буде, онда је потребно допунско праћење, испитивање, дијагностика, лечење, у зависности од степена венске слабости – појаснио је др Васић.

Да би се открило постојање трбушне аорте, која доноси велику смртност уколико пукне, а особа није ни знала да има тај проблем, др Васић каже да је потребно свега два минута да би се направила скрининг дијагностика.

– Проблем је у адекватној едукацији, не лекара, него пре свега пацијената и прављење скрининг програма и испитивање ризичних група пацијената. Најбитније је направити ултрасонографију, која је тотално неинвазивна, безболна, јефтина, поновљива метода, која за два минута може да утврди да ли неко има проширење трбушне аорте. Тачно се зна када треба пацијента оперисати. Параметар за операцију је да она пређе 55 милиметара, али није довољна само величина, битно је и да ли неко има симптоматску, значи да ли има болну ту анеуризму трбушне аорте. Уз то, треба сагледати колико особа има година, да ли има нешто друго што је ограничава да не може да се оперише… Битно је изабрати вид третмана, а најчешће је то класично оперативно лечење, други вид је примена нових процедура и стављања одређених графтова. Проблем је што пацијенти углавном немају симптоме. Зато је битна превенција. Преглед треба обавити код пацијената који имају више од 55 година, који су пушачи, који имају додатно оптерећење у смислу болести срца или су раније имали проблеме у вези са хипертензијом и повишеним масноћама у крви – рекао је др Васић.

За пет минута до сазнања да ли се „лепи” холестерол

Важан је и преглед крвних судова врата. Преглед каротидних артерија на врату или преглед фемораних артерија у нивоу, нпр. препоне, може да покаже да ли неко већ има рану атеросклерозу, да ли стари, да ли му се холестерол „лепи”. На основу прегледа се открива и да ли код пацијента постоји задебљање зида на крвном суду, да ли постоји у одређеном степену сужење артерија, који је проценат тог сужења...

– Преглед се заврши за пет минута, а много тога може да се сазна. Млади људи имају почетак атеросклерозе чак и са 30 година и тада треба деловати, тада треба лечити пацијента да не би дошло до компликација. А можемо у 90 одсто случајева зауставити атеросклерозу. Како? Најбитнија је контрола или елиминација фактора ризика атеросклерозе. Најважнији је холестерол. Често се помиње у јавности како не треба пити лекове статине, јер оштећују и нарушавају здравље. Моје искуство није тако. Значи, ја тачно видим неког ко долази на контролни преглед крвних судова врата и знам да ли је пио лек или не. Види се кроз лабораторијске анализе. То је јако битно. Ултрасонографија плус лечење на прави начин. Немам проблем да ли ће пацијент да ме послуша или не – појаснио је др Васић.

Срећа долази кроз здравље

Однос лекара према пацијенту је најбитнији, а ако сагледамо проблеме које они имају, због којих долазе, ако их не саслушамо на прави начин, онда пацијенти немају поверење пре свега у одређеног доктора, став је др Драгана Васића.

– Волим медицину и пре свега та љубав према медицини је у ствари тај однос и према пацијенту. Колико видим, ако гледам кроз призму пацијената који долазе, најсрећнији су када им кажем да су здрави. Нажалост, мали је број оних којима након прегледа, без обзира на старосну доб, могу тако нешто и да кажем. Али, ипак, уколико утврдимо да нешто може да се лечи, објасним им да смо ухватили неку болест у почетном стадијуму, да можемо направити контролу за годину-две и мислим да је то за њих највећа срећа. Кроз здравље у ствари долази највећа срећа – сматра др Васић.