Опасна бактерија у војвођанским водама

Нови Сад – Случај пацијента из Руме који је у Клиничком центру у Новом Саду ових дана издахнуо од лептоспирозе, фантомске болести која је у нашој земљи карактеристична за Војводину, поново је унео велику стрепњу и страх међу људе на овом подручју, посебно међу оне који имају чест контакт са природом, тачније са стајаћим водама, где је и основни извор заразе.

– Тај страх лежи у чињеници да ако се заражени болесници јаве прекасно, лекари и поред највећих напора, по правилу, не могу да их спасу – каже за "Политику" наш истакнути инфектолог проф. др Јован Вукадинов, управник Клинике за инфективне болести у Новом Саду.

– Дакле, није проблем у нашим могућностима да лептоспирозу лечимо и излечимо у почетној фази, јер имамо све неопходне услове, укључујући такозвани вештачки бубрег и веома ефикасне лекове. Међутим, проблем је што је то у неку руку фантомска болест, јер је људи веома тешко препознају. Почетне симптоме, као што је, рецимо, висока температура – обично занемарују, мислећи да је реч о прехлади. А када се стање погорша, шансе за лечење су знатно мање.

Многи стручњаци слажу се да није мали број људи који лептоспирозу с правом сматрају опаснијом и од сиде, имајући у виду, поред осталог, да је код обе болести основни проблем недовољна превентива, с тим да је зараза лептоспиром много суптилнија.

Због тога др Вукадинов каже да је становништву, нарочито рибарима и свима онима који живе поред мелиорационих канала, бара, мртваја, рибњака, којих у Војводини има веома много, неопходна много боља едукација. Посебно су угрожени рибари (лептоспироза је некада и била позната као болест рибара), па наш саговорник указује и на посебне обавезе риболовачких удружења да едукују пецароше и аласе.

Узрочници лептоспирозе су покретни спирални микроорганизми који производе ензиме, а утичу на разарање разних ткива у организму. Извор болести су углавном глодари, који су на њу имуни, а они урином контаминирају стајаће воде. И мала огреботина, на било ком делу тела, довољна је да се зараза унесе у људски организам, ако човек борави у контаминираној води или има контакт са њом. Почетни благи симптоми брзо ескалирају.

Један од најупућенијих научника у Војводини за ову проблематику, професор др Мирослав Ћирковић, са новосадског Пољопривредног факултета, имао је несрећу да и сам буде заражен лептоспиром, у каналу код Мошорина.

– Током инкубације, два дана имао сам телесну температуру вишу од 41 степен, због чега сам доспео у коматозно стање. Али, вођен златним правилом у ветерини и познатим искуствима, на своју руку сам одмах себи убризгао дупле дозе тетрациклина и пеницилина, па сам отишао на клинику. То ми је спасло живот. За две седмице са 87 килограма спао сам на 57! Опорављао сам се пуних шест месеци, уз велике напоре. Нажалост, нису сви имали срећу – каже за "Политику" др Ћирковић.

Једног од преживелих спасао је управо Ћирковић.

– Отишао је несрећник код лекара опште медицине, који му је рекао да има цервикални синдром, због ношења терета који му је наводно деформисао вратни део кичме. Чим сам видео симптоме, а на срећу још није било касно, одвео сам човека код инфектолога који су му спасли живот у последњи час. Могу здравствени радници да се љуте, али тврдим да највећи број лекара опште медицине не успева да утврди симптоме лептоспирозе – каже др Мирослав Ћирковић, који је своје истраживање лептоспирозе крунисао и научним пројектом.