Понедељак, 20.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Када ће пензије у зарадама учествовати са 50 одсто

Статистика пензијског фонда показује да су примања најстаријих у зарадама у мају била 47,3 одсто
Када ће пензије у зарадама учествовати са 50 одсто
(Фото Н. Марјановић)

Пензије би до краја године тебало да буду повећане за двоцифрен износ (већи од 10 одсто), а онда од јанаура 2025. поново да буду усклађене према важећој швајцарској формули. Оно што интересује пензионере јесте да ли ће укупна нова усклађивања довести и до већег учешћа просечне пензије у просечној заради на око жељених 50 одсто. У последњем недавном писму којим су се представници три удружења, Удружење пензионера Србије, Удружење синдиката пензионера и Удружења пензионера „Независност”, обратили премијеру Милошу Вучевићу, између осталог, стоји „да разумевајући све економске и политичке потешкоће у којима се Србија налази удружења сматрају да пензије до краја 2027. не смеју бити ниже од 55 одсто просечне зараде у Србији, што подразумева нешто већи раст пензија од пројектованих”.

Просечно учешће пензија у просечној заради

Њихов предлог подразумева да пензије у новембру и децембру треба повећати за 10 одсто, што би условило њихов раст на годишњем нивоу од око 3,33 одсто, а то практично значи да би укупан раст пензија за текућу годину износио 18,2 одсто (14,8 плус 3,33 процента). Да би пензије испратиле какав-такав корак са растом зарада, исте би у наредне две године морале расти по стопи од 18 до 20 одсто. Наведени предлог је економски одржив и социјално нужан, наведено је у писму.

Према последњим доступним статистичким подацима Фонда за пензијско и инвалидско осигурање, учешће просечне пензије у просечној заради за све категорије пензионера у мају ове године износило је је 47,3 одсто, за запослене је учешће највеће – 50,1, за самосталце 44,2 и најниже за пољопривредне пензионере 20,5 процената.

Када се погледа годишња статистика за 2023. годину, учешће просечне пензије у просечној заради је било за све категорије 44,6 одсто, односно просечна плата је износила 86.007, а пензија 38.320 динара. Последњи пут када је учешће било веће од 50 процената је 2018. године – 51 одсто.

И код пензионера категорије запослених овај проценат је на крају прошле године такође био испод 50 одсто – 47,8 процената, код самосталаца још ниже – 41,9, а код пољопривредника 19,2 процента, будући да је тада просечна пензија за њих била 16.541 динар. Највеће учешће за ову категорију пензионера је било 2015. године са око 23 одсто.

Иначе, статистика Фонда ПИО показује и да је лане било 84.634 нових пензионера, да је трајна обустава регистрована код 85.209 њих.

 

 

Коментари2
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Хајдук Вељко
Једнога лепога дана ...
Voislav
Kakav posao rade nasi doktori nacionalnu penziju zasluzuja ni redovnu nemogu da dobiju

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.