Прети ли нам даље поскупљење хране

Суша узима данак, што је јасно свакоме ко је претходних дана био на пијаци. Укратко све је скупље него пре неколико недеља. Ако је за утеху, ни економисти ни Народна банка Србије (НБС), која посебно прати утицај ове групе производа на инфлацију, не очекују ценовни удар по том основу у наредном периоду.

Бојан Станић, директор центра за стратешке анализе у Привредној комори Србије, за наш лист каже да не очекује ценовни удар као последицу суше. Приноси ће бити мањи, али ми и са тим нижим приносима задовољавамо потребе домаћег тржишта и имамо и за извоз.

„На глобалном тржишту ратарских култура, због добре сезоне у САД, Русији, Украјини, падају цене основних житарица. Самим тим, ако желимо да будемо конкурентни, не можемо да повећавамо цене”, каже Станић.

Подсећа да су храна и безалкохолна пића међугодишње поскупели 1,4 одсто и самим тим се види да нема притисака за поскупљењима.

Високе цене хране проблем су потрошачима већ неколико година, практично од како је инфлација узела маха. Када говоримо о поскупљењима, ми превасходно мислимо на храну, јер су она по наше новчанике била најдрастичнија.

У НБС, у анализи о кретању цена хране код нас, наводи се да су оне и даље изнад нивоа које су имале пре пандемије и да се тешко може очекивати њихов повратак на старо.

Ипак ситуација се променила у односу на зенит инфлације и даља поскупљења, по њима, не прете. Наравно, уколико се не десе неки непредвиђени шокови. Последњи извештај Светске банке предвиђа да ће цене хране у 2024. години опасти за шест одсто, а у 2025. за четири одсто, углавном као резултат обилних глобалних залиха житарица и уљарица. Ипак, као ризик за даље кретање цена хране у централној банци наводе потенцијалне негативне климатске факторе, као и све већа трговинска ограничења и баријере, који би могли да утичу на евентуални раст цена хране.

Посматрано од почетка године закључно с јуном, цене хране у Србији су повећане за 1,8 одсто, што је знатно ниже него у истом периоду 2023, када је тај раст износио 10,7 одсто.

Цене хране код нас имале су сличну динамику као светске цене. Посматрано на међугодишњем нивоу, оне су од јула 2021. године до марта 2023, када је забележен врхунац инфлације, убрзале раст са 1,8 на 27 одсто.

За то што је храна за наше појмове највише поскупела, у НБС дају следеће објашњење.

„Учешће цена хране и безалкохолних пића у индексу потрошачких цена код нас износи око 32 одсто, тако да ова категорија производа објашњава инфлацију у Србији у већој мери него на пример у зони евра, где учешће цена хране износи око 20 одсто. У периоду најјачих инфлаторних притисака током 2022. године, у појединим месецима цене хране су објашњавале и преко 50 одсто укупне међугодишње инфлације. Примера ради, када је инфлација у Србији достигла свој максимум у марту 2023. године и износила 16,2 одсто, чак 8,2 процентних поена односило се на раст цена хране”, навела је Мирјана Милетић, директор одељења за монетарну анализу у НБС на представљању извештаја о инфлацији.

Цене хране се, посматрано на међугодишњем нивоу, од априла 2023. налазе на снажној опадајућој путањи. Од фебруара ове године раст цена хране нижи је од укупне инфлације и то 4,7 одсто међугодишње, наспрам укупне инфлације од 5,6 одсто међугодишње, при чему су у јуну цене хране биле чак на благо нижем нивоу него годину дана раније. При томе, у оквиру цена хране, цене воћа и поврћа, заједно посматрано, у јуну имају пад од 10,5 одсто, а само цене поврћа су ниже за око 17 одсто међугодишње.

НБС се позабавила и податком о покривености просечне корпе просечном платом и покривености минималне корпе минималном зарадом. У првом случају за период јануар–април ове године та покривеност износи 93,5 одсто, а у другом 88,9 одсто. Према овим подацима раст стандарда у последњих четири и по године је евидентан, јер је тај однос у 2020. години износио 81,9 одсто и 79,6 одсто.

Како је на представљању извештаја о инфлацији рекао Саво Јаковљевић, директор сектора за економска истраживања и статистику у НБС, то је показатељ да инфлација није поништила раст плата и пензија.

Јована Рабреновић