Уклањање корумпираних судија

На реформу правосуђа чекало се дуго. Правосудни систем у Србији није мењан од 1946. године. Ниједна власт после 2000. године није успела да спроведе реформу иако је сет нових закона постојао. Најновији закони, о којима расправљају посланици у Скупштини, веома радикално мењају правосудни систем у Србији. Власт је одлучна да реформу спроведе у најкраћем могућем року, а то значи да ће реизбор судија бити обављен већ следеће године, дакле пре 1. јануара 2010, када закони ступају на снагу. Јер, све мора бити спремно да тог дана „проради” нова мрежа судова.

Друштво судија Србије замера што је јавна расправа о сету правосудних закона трајала само један дан, уз опаску да је то реформа преко ноћи, а указује да је реизбор судија непотребан и противуставан због начела сталности судијске функције.

Нова мрежа судова

Већ недељама се говори о томе да су нови називи судова само оправдање за реизбор и параван за такозвану лустрацију. Колико је тачна та теза, питали смо Војкана Симића, помоћника министра правде Србије.

– Апсолутно није тачна та теза јер су најпре на сајту Министарства правде објављени сви нацрти сета правосудних закона, међу њима и нацрт закона о судијама, у коме су постојале одредбе које уређују општи избор судија. Нови називи судова нису „измишљени” да би се правдао општи избор судија, већ да би се спровела идеја о новој мрежи судова – каже Симић.

Помоћник министра правде објашњава за „Политику” због чега је Србији неопходна нова мрежа судова, која подразумева, између осталог, укидање 104 општинска суда односно њихово „претварање” у судске јединице.

– Први разлог је тај што неједнак распоред предмета међу судијама има за последицу неједнак приступ правди грађана Србије. На пример, Пети општински суд у Београду има три пута мање предмета него Први и Други општински суд који имају и много сложеније предмете. Зато један грађанин који се обраћа Петом суду чека само месец дана да се закаже суђење или да оствари неко право, а грађанин који мора доћи у Први и Други суд, јер живи на њиховој територији, чека три месеца – објашњава Симић.

Дакле, неједнак је положај судија, који раде за исту плату, и неједнак је положај грађана, који имају једнако право на правду.

– Та разлика се још више продубљује у судовима у малим градовима. Када почне да функционише нова мрежа судова, укупна маса предмета биће једнако распоређена на укупан број судова и судских јединица. Имаћемо и довољан број судија из етничких мањина. При том ниједан суд неће бити укинут и грађани ће долазити тамо где и сада долазе, у исте судске зграде. Судије и тужиоци ће путовати службеним аутомобилима у та мања места, али ће бити смањена администрација и имаћемо на томе велике уштеде – каже помоћник министра правде, иначе дугогодишњи председник Првог општинског суда у Београду и судија парничар.

Питамо га да ли је за ове темељне организационе промене заиста неопходно обавити и реизбор судија.

– Стварни разлог за општи избор судија јесте незадовољство грађана судијама и ефектима њиховог рада. У анкети на сајту Првог општинског суда у Београду можете видети да је 80 одсто грађана незадовољно радом суда. Циљ општег избора је да се из правосуђа одстране судије које лоше раде, који су нестручни, несавесни и неефикасни и они који су се огрешили о људска права – каже Симић.

Параноја око реизбора

Да ли је то могло да се учини помоћу прецизних законских одредаба о разрешењу судија, које већ постоје у важећем закону?

– То је добро питање. То је могло тако да буде решено, и због тога и постоје два тела – Велико персонално веће и Надзорни одбор Врховног суда Србије, који су предлагали и одлучивали о разрешењима судија, али они нису дали никакве резултате. То значи, у преводу, да судство није само себе прочистило од судија који су компромитовани. Судије се позивају на уставно начело сталности судијске функције, али код нас постоји и „институција” сталне неефикасности судства и то у овом периоду транзиције оправдава општи избор судија. То неће вршити политичко тело, као што је Скупштина, него Високи савет судства у коме већину чине судије. Високи савет судства имаће одговорност за избор судија који ће остати у судству и ту нема места за страх од политизације. Само од чланова Високог савета правосуђа зависи да ли ће одолети притисцима и да ли ће бити јединствени и нема потребе да се ствара сва та параноја око реизбора – категоричан је Војкан Симић.

Високи савет судства представљаће врховног гаранта судске независности, речено је јуче у Скупштини Србије. Треба, међутим, појаснити како ће бити бирани чланови тог савета.

– Постојаће први и други састав Високог савета судства. Први састав, који ће током следеће године спровести општи избор судија, предложиће постојећи Високи савет правосуђа (ВСП), а том телу ће кандидате за први састав ВСС предложити колегијуми судова у свим инстанцама. Дакле, предлози ће ићи из базе, из судства, а онда ће ВСП одабрати чланове ВСС међу предложеним кандидатима. Други састав, који ће радити од почетка 2010. године, биће изабран на другачији начин. Рокови су кратки због критика Савета Европе да се касни са реформом, а стање у правосуђу је катастрофално лоше. Ове измене су сада веома радикалне, нису козметичке.

Хиљаде људи конкурисаће следеће године за судијске функције. Осим садашњих судија, биће и много нових кандидата. То је огроман посао за Високи савет судства.

– Јесте обиман посао, огромна папирологија, али имаћемо посебне службе и комисије, обезбедили смо логистику за тај посао – каже Војкан Симић.