Брже до правде

Највише полемике изазвао је предлог закона о седиштима и подручјима судова и јавних тужилаштава. Уместо 138 општинских судова, Србија ће имати 34 основна суда. Уместо окружних судова постојаће 26 виших судова, а четири апелациона суда (у Београду, Новом Саду, Крагујевцу и Нишу) преузеће већи део надлежности садашњег Врховног суда Србије. Будући Врховни касациони суд, са седиштем у Београду, одлучиваће само о ванредним правним лековима и о сукобу и преношењу надлежности судова.

Народни посланици, грађани и судије говоре о укидању општинских судова и „ускраћивању правде”, што није тачно. Све је јасно ако се погледа мапа судова опште надлежности на сајту Министарства правде (www.mpravde.gov.rs). „Политика” преноси ову мапу. Зелени троуглови на карти Србије означавају седишта основних судова. Када кликнемо на троугао који означава Основни суд у Ваљеву, видећемо да постоје судске јединице тог суда у Мионици, Љигу, Лајковцу, Убу и Осечини. Судије ће из Ваљева долазити у судске зграде у тим местима и ниједан грађанин неће морати да путује у Ваљево, осим ако је његов предмет у надлежности Вишег суда, а тако је било и до сада ако су морали да иду у Окружни суд у Ваљеву. Као што смо већ писали, општински судија у Мионици има десет предмета у раду а општински судија у Ваљеву 53 предмета. Те судије раде за исту плату, али становник Мионице сада решава свој проблем пет пута брже него грађанин Ваљева. Управо је иста брзина задовољења правде према свим грађанима циљ нове мреже судова, јер ће се једнaко међу судијама распоређивати посао. Осим тога, биће смањена могућност да становнику Мионице суди комшија или школски друг, јер ће судије Основног суда у Ваљеву судити у шест општина, а не у једној. Укупна маса предмета биће равномерно распоређена на укупан број судија.

Многи замерају што ће Београд имати само два основна суда. Први основни суд у Београду биће надлежан за десет централних градских општина (Стари град, Палилула, Врачар, Савски венац, Звездара, Вождовац, Нови Београд, Земун, Чукарица и Раковица). Други основни суд у Београду биће надлежан за седам приградских општина (Лазаревац, Барајево, Сопот, Гроцка, Младеновац, Обреновац и Сурчин), али Сурчин, Гроцка и Барајево неће имати судске јединице. На сајту, међутим, није јасно које ће централне градске општине имати судске јединице а које неће. Међутим, постојеће судске зграде биће „специјализоване” за одређене врсте спорова, тако да ће Београд незванично, у жаргону, добити кривични, парнични, ванпарнични, извршни и породични суд и суд за радне спорове. Још није одлучено како ће то бити распоређено. Бурне реакције изазвала је прича да ће зграда суда у Новом Београду бити кривични суд, али у Министарству кажу да таква одлука није донета. Међутим, треба рећи да тешке кривичне предмете суди Виши суд у Београду (надлежан за све београдске општине, као Окружни суд сада), а вероватно је да ће његово седиште бити (и даље) у Палати правде, где постоје велике суднице и, какви-такви, безбедносни услови.

Постојаће и судови посебне надлежности – привредни, прекршајни и управни. Србија ће имати 16 привредних судова и Привредни апелациони суд у Београду, као и 45 прекршајних судова и Виши прекршајни суд у Београду, са одељењима у Нишу, Крагујевцу и Новом Саду. У тим градовима налазиће се и одељења Управног суда у Београду.

А. Петровић

--------------------------------------------

Ко су гаранти независности судства

Високи савет правосуђа и Државно веће тужилаца су посебна правосудна тела која ће бити гаранти независности судства и самосталности тужилаштва. Високи савет судства предлагаће Народној скупштини кандидате за председнике судова и судије.

Министарка правде Снежана Маловић рекла је јуче у Скупштини Србије да се независност и самосталност будућег Високог савета судства огледа и у томе што самостално располаже средствима која се у буџету Републике Србије обезбеђују за његов рад. Седам од једанаест чланова ВСС-а чиниће судије и то је гарант независности судства јер ће ВСС бирати и разрешавати судије, одлучивати о престанку судијске функције, предлагати кандидате Народној скупштини приликом првог избора за судију. Чланове Високог савета судства предлагаће судови у свим инстанцама, а бираће их Народна скупштина.

Законом је прецизно регулисан и поступак разрешења чланова Високог савета судства, а тај поступак, како је речено, гарантује заштиту од политичких утицаја.

Први састав Високог савета судства изабраће садашњи Високи савет правосуђа.

А. П.