Маловић: Општи избор, а не реизбор

Посланици српског парламента наставили су јуче расправу о пакету правосудних закона, а говорило се о законима о судијама и о Високом савету судства, који, како је рекла Снежана Маловић, министар правде, предвиђа општи избор судија и који ће обезбедити већу ефикасност и квалитетнији рад судија, уз гаранцију начела независности судства. Посланици владајуће коалиције, како су истицали, посебно су задовољни што ће „судије бирати струка”, а опозиција, осим што не верује да ће овакви закони обезбедити независност, тврди и да су они недоречени, што оставља могућност за различита тумачења.

Образлажући предложена законска решења посланицима, Снежана Маловић је рекла да ће судије убудуће бирати Високи савет судства, а не парламент као сада, и да је предвиђен општи избор судија за све судове у Србији, јер се успоставља нова мрежа правосудних органа у којима ће изабране судије почети да раде од 1. јануара 2010. године. Према њеним речима, „ово није реизбор, већ општи избор судија, с обзиром на то да се у односу на важећи Закон о територијалној организацији судова, оснивају потпуно нови судови с новим надлежностима”. Она је рекла и да ће Скупштина Србије бирати судије који први пут ступају на ту функцију и то на период од три године, а „уколико добију прелазну оцену, биће изабрани на сталну функцију”. Једна од врло важних новина, према њеним речима, јесте увођење вредновања судија, које би касније било основ за њихов избор, обуку и разрешење. Маловићка је рекла да иницијативу за разрешење судије може да покрене свако, а о њој одлучује Високи савет судства.

Небојша Ранђеловић (ЛДП) рекао је да је његова странка за реформу правосуђа, али „морамо да укажемо на низ аномалија у овим законима”. Према његовим речима, поставља се „питање ко ће вршити реизбор у правосуђу”. Он је истакао да је нелогично то што ће први састав Високог савета судства и Државног већа тужилаца предлагати садашњи Високи савет правосуђа. Ранђеловић је додао: „Тражи се реизбор због раскида са досадашњим правосудним системом, а, с друге стране, састав савета и већа који треба да изврше највећи део посла у реформи предлаже Високи савет правосуђа, институција с којом се жели раскид”.

Мирослав Петковић (ДСС) казао је да закони садрже доста непрецизности и истакао да „не може председник Високог савета судства истовремено да буде и председник Врховног касационог суда, јер он управља и руководи радом, а, с друге стране, представља савет – то је у директној супротности, не схвата се да је Високи савет судства независан”.

Зоран Красић (СРС) казао је да „поједина решења нису лоша, али концепт је погрешан”. Красић је казао и да власт може како хоће да зове „реизбор судија, али ово што овде пише јесте поновни избор, скрећем вам пажњу да ћете са овим решењем имати проблем и пред Европским судом за људска права, јер не водите рачуна о сталности судијске функције која је гарантована Уставом, дакле ни о стеченим правима судија”.

Ненад Константиновић (ДС) рекао је да је општи избор судија обавеза коју је прописао Уставни закон, а „до дана данашњег нико није покренуо поступак за оцену уставности те одредбе”. Према његовим речима, после доношења ових закона, „судије ће први пут бирати струка, њихов избор неће зависити од политике”.