Америка се спрема за атомски рат са Кином

Џозеф Бајден је тихо и без увида Конгреса одобрио измене високо поверљиве нуклеарне стратегије која у фокус ставља брзо растући атомски потенцијал Кине, што је изазвало оштру реакцију Пекинга. Портпаролка Министарства спољних послова Кине Мао Нинг је поручила да су САД, а не Кина, извор највећих нуклеарних претњи у свету.

Смерница за нуклеарно ангажовање (НЕГ), чији је циљ да припреме САД за потенцијалне нуклеарне сукобе са Русијом, Кином и Северном Корејом, ревидирају се сваке четири године и због осетљивости материјала доступне су само одабраној групи људи из Бајденове администрације. „Њујорк тајмс” открива да је стратегија ажурирана још у марту и да чак ни чланови Конгреса немају потпун приступ смерницама које детаљно описују одговор САД у случају нуклеарног напада.

Како се наводи у извештају, стратегија узима у обзир брзо ширење кинеског нуклеарног арсенала и текуће претње из Русије, посебно у контексту рата у Украјини. Иновирани стратешки документ служи и као јасно упозорење да ће се следећи председник САД приликом ступања на дужност 20. јануара 2025. суочити са далеко нестабилнијим и опаснијим нуклеарним окружењем у односу на време од пре само три године.

Випин Наранг, нуклеарни стратег који је радио у Пентагону, објашњава да је председник Бајден издао ажуриране смернице за коришћење нуклеарног оружја имајући у виду да се повећава број атомских ривала. Како објашњава, амерички председник је одобрио нову нуклеарну стратегију фокусирану на координисану претњу Москве и Пекинга, имајући у виду значајно повећање величине и разноликости кинеског нуклеарног арсенала.

Одговарајући на ова упозорења Вашингтона, Мао Нинг каже да САД последњих година непрекидно шире теорију о такозваној кинеској нуклеарној претњи, која је у ствари само изговор за избегавање сопствених обавеза према нуклеарном разоружавању: „Размере кинеског нуклеарног арсенала нису ни близу америчких. Осим тога, Кина се придржава политике неупотребе нуклеарног оружја и нуклеарне стратегије самоодбране, а такође одржава своје нуклеарне капацитете на минималном нивоу, неопходном за одржавање државне безбедности.”

Бела кућа је саопштила да измене стратегије нису одговор ни на једну конкретну земљу или претњу, већ се односи на широку политику нуклеарног одвраћања. Портпарол Шон Савет каже да су детаљи упутства како да се америчке снаге припреме за потенцијалне сукобе са Кином, Русијом и Северном Корејом поверљиви: „Ова администрација, као и четири пре ње, радиле су на ревизијама стратегије, које се односе на упутства за планирање ангажовања у вези са нуклеарним оружјем.”

Измене у нуклеарној стратегији долазе након што је руски председник Владимир Путин запретио да ће можда испалити нуклеарну ракету на Украјину и пошто су амерички званичници проценили да ће кинески атомски арсенал у наредних десет година достићи број нуклеарних ракета којима располажу САД и Русија. Иначе, према процени Федерације америчких научника за 2024. годину САД имају 5044, Русија 5580, а Кина 500 нуклеарних глава.

Професор Кинеског универзитета за спољне послове Ли Хајдонг за пекиншки „Глобал тајмс” каже да измене нуклеарне стратегије само указују на то да су САД достигле ниво хистерије када је у питању конкуренција са земљама попут Кине: „Америчка помпа око кинеског нуклеарног арсенала је тактика да се оправда и ојача сопствени програм нуклеарног оружја за политичко маневрисање и политичке циљеве. САД су дошле до тачке у којој су спремни за нуклеарни сукоб, што је изузетно опасно.”

Стратегија је важна за Вашингтон, јер једини преостали споразум о нуклеарном разоружању са Русијом Нови СТАРТ истиче 2026. године и сасвим извесно неће бити обновљен. Према овом договору из 2011, који је последњи пут продужен пре три године, Вашингтону и Москви је дозвољено да међусобно врше инспекцију објеката у којима је стационирано нуклеарно оружје.

Традиционално америчка нуклеарна политика била је у великој мери фокусирана на одвраћање Русије с обзиром на величину и обим њеног нуклеарног арсенала. Међутим, брзо кинеско увећање нуклеарних способности постало је све већа брига америчких одбрамбених званичника. Досадашњи покушаји америчких званичника да наговоре Пекинг да у будуће договоре о контроли нуклеарног оружја осим Москве укључе и Пекинг нису уродили плодом. Кина се придружила Русији у одбијању да разговара са Америком о мерама за обуздавање трке у нуклеарном наоружању.