Од септембра нова акција и више јефтинијих производа

Грађани Србије већ почетком септембра могу да очекују нову акцију снижавања цена основних намирница, а на листи је више производа него прошле године када је организована „Боља цена”. После састанка представника највећих трговинских ланаца у Србији са премијером Милошем Вучевићем и ресорним министрима привреде и трговине, договорено је да се ова акција организује што пре како би дошло до стабилизације цена одређених прехрамбених производа на тржишту у односу на регион и утицало на стандард грађана, сазнаје „Политика”.

На списку производа који ће убудуће имати ниже цене наћи ће се опет основне намирнице попут млека, јогурта, млечних и месних прерађевина, артикала за личну хигијену, али и неки други производи који до сада нису имали ознаку „боља цена”. Иначе прошлогодишња акција је, како је то више пута речено из ресорног министарства трговине, значајно допринела обарању цена и инфлације са 16,5 одсто, колико је износила у једном тренутку. У новим околностима, сматрају надлежни, нова мера и акција, са још више снижених производа и атрактивнијих цена, требало би да има исти ефекат.

Како се сазнаје, на састанку је било речи и о високим трговачким маржама, а чуле су се и замерке да су поједини производи значајно јефтинији у региону и ЕУ него код нас.

– Идеја је да се овог пута цене снизе на већем броју артикала, и то у што краћем року, па верујем да ће то бити већ почетком септембра – каже наш саговорник из трговине који је пре два дана присуствовао овом састанку.

Трговци су опет поновили да високе цене нису резултат само високих маржи, како се то стално говори, него и улазних, произвођачких цена које су, наводно, високе. Није први пут да се лоптица пребацује у двориште произвођача, који су у разговору за наш лист рекли да у последњих годину дана није било значајнијих поскупљења, а да је лако проверити ко колико зарађује на тржишту.

– Довољно је да се погледају резултати завршних рачуна и биланси и биће јасно ко колико зарађује. Некоректно је тврдити да су произвођачи криви за високе цене, јер сви знамо да се трговци не одричу марже ни у једној опцији. Имају факторне и ванфакторне рабате који се не виде и наплаћују се квартално и годишње. Они зидају марже и не могу бити на губитку – каже за наш лист један саговорник из производње хране. Он сматра да је кључни проблем у томе што су произвођачи ограничени само на тржиште Балкана, а ланци су исти и свуда су присутни, у већини тих земаља су исти купци и зато то трговци користе.

– Да је нама отворен цео свет, како би требало да буде, и наша преговарачка позиција би била другачија. Пошто немамо алтернативу, они се тако понашају. У последњих годину дана није било драстичних поскупљења, неке цене наших производа су чак и отишле надоле, па како онда расту у трговини – пита наш саговорник.

Произвођачи кажу да се проблеми могу очекивати са најављеним подизањем минималног личног дохотка, јер су намети на плате високи и то ће негде морати да се прелије. Велико олакшање је изазвало снижавање цене струје и гаса, јер су те ставке велики трошак за производњу. Наши саговорници кажу и да цене у трговини увек спорије падају него што расту, као и да трговци имају различите механизме преко којих зарађују.

– Када се подижу цене то се трговцима најављује месец дана раније, не чинимо то са сваком испоруком. Ми сви дајемо акцијске рабате, чиме се одричемо дела зараде, па нека се и трговци одрекну дела марже. Када су у току велике акције, ми смо срећни ако смо на нули, а они се одричу до 10 одсто марже, највише – каже наш саговорник из једне велике индустрије.

На питање колике су марже на месне прерађевине, он каже да то зависи од формата трговине, али да су зараде највеће на производима приватне робне марке, где марже иду и до 50 одсто. То доказује и све већи проценат ових производа трговачке робне марке у укупном асортиману, објашњава наш саговорник.

Да подсетимо да је истраживање Републичког завода за статистику показало да је целокупна делатност производње прехрамбених производа у првих шест месеци 2023. године имала просечну стопу бруто марже од 54,1 одсто (51,3 у првих шест месеци 2022) и била је 3,6 пута већа од просечне бруто марже у трговини на мало (прехрамбеним производима), где је износила 14,9 одсто. Тада је уочено да високе стопе бруто марже имају оне гране делатности и производње прехрамбених производа које имају висок удео индиректних трошкова. Највиша стопа бруто марже, према овом истраживању, забележена је у производњи пекарских производа и тестенине од 98,8 одсто.

Вучевић: Имаћемо добре мере

Председник Владе Србије Милош Вучевић најавио је јуче да ће у наредних десетак дана влада, након разговора са представницима трговинских ланаца, саопштити конкретне мере за, како је навео, правичније цене најпотребнијих животних намирница.

– Мислим да ћемо имати добре мере – изјавио је он за ТВ Прва, додавши да држава не може и неће да угрози могућност трговцима да раде, истичући да представници девет компанија које су биле на састанку запошљавају више од 50.000 људи.

– Нико не треба то да угрожава и имају права на профит, али ми смо бирани од стране грађана да водимо рачуна и о ценама – рекао је и додао да ће покушати и да се уради анализа о томе шта све утиче на крајњу цену. – Профит је океј, али ја не могу да подржим екстрапрофит, иако не могу да кажем у овом тренутку да трговци имају екстрапрофит. Неко у том ланцу има профит који би могао да буде за нијансу коригованији, а да му не буде угрожено пословање –  навео је председник Владе Србије.