Мајстор једноставности

Увек је билo исто: чим попију коју чашицу, постају идиоти. Увек то трабуњање и вика. Политичке дискусије које се скоро увек завршавају свађом или чак тучом под уличном светиљком. Људи би непитани урлали своја мишљења, касније би песницама ударали једни друге, а већ сутрадан падали би једни другима у загрљај.

Ово је само делић атмосфере у бечком кафеу око којег се плете радња нове књиге  Роберта Зеталера, аустријског писца, сценаристе и глумца, који живи у Берлину. Његов нови роман „Кафе без имена”, на немачком објављен прошле године, управо је стигаo и пред наше читаоце у издању куће Booka у преводу Љиљане Илић и Наташе Вукајловић Fischer.

„Кафе без имена” је прича о судбинама малих људи у време великих промена. Радња се дешава двадесетак година после Другог светског рата, када се Беч увелико обнавља. Док ничу нове зграде и назире се светла будућност, талас тог оптимизма захвата и Роберта Симона, најамног радника на пијаци у једној од  најсиромашнијих бечких четврти, који одлучује да оствари свој давнашњи сан и отвори кафе. После двоумљења како да га назове, ипак га оставља без имена јер „на крају крајева, и Дунав је постојао и пре него што му је неко дао име Дунав...”  Кафе без имена, смештен близу пијаце, постаје срце четврти, место где долазе радници, бескућници, уметници, боксери, они који траже друштво и пре свега разговор. И свако од њих има своју причу, попут, на пример, ове:

„Стари се, каква мизерија. Ако си раније био леп, сада је старење страшно. Ако си уместо лепоте имао карактер, умеш да куваш и такве ствари, онда је другачије. Највероватније се лакше и умре ако никада ниси био леп.”

Или ове: „У Демелу сам била један једини пут, и то на позив једног господина. Високи службеник у министарству, с отменим станом у Алзергрунду, добрим манирима и пристојном платом до краја живота. Али када је шлаг почео да му капље  с бркова, знала сам да га нећу. Онда се оженио својом секретарицом. Двадесет година млађом. Развод. Срчани удар. Централно гробље. Тако ти је то. Мушкарац је ништа без жене, само то нико не зна.”

Роберт Зеталер, рођен у Бечу 1966. године, који је дуги низ година играо у позоришту, на филму и телевизији, ступио је на књижевну сцену 2006. године и од тада убире само похвале књижевне критике. Са осам романа и неколико награда које је добио као писац и сценариста, са делом преведеним на више од 40 језика, данас је једна од највећих књижевних звезда немачког језика, мада је наставио и да глуми, а једна од запаженијих улога му је у Сорентиновом филму „Младост” из 2015. године – мала, али ефектна.

Наши читаоци упознали су овог аутора кроз кратак и бриљантан роман „Читав живот”, такође објављен у издању куће Bookа, који је био  у ужем избору за међународну Букерову награду. Booka је потом објавила његов роман „Трафикант” из 2012. године (по коме је снимљен и филм), као и „Поље” из 2018, овенчано наградом „Rheingau”, збирку 29 дирљивих прича које би нам о свом животу, кад би могли, испричали сахрањени на гробљу провинцијског градића Паулиштата. Популарност Зеталера као писца је овде порасла нарочито после књиге „Трафикант”, мајсторски написане саге о бујању нацизма уочи Другог светског рата:

„Наравно да се управо писала историја – али када то није било тако? Преокрети су били у току – али зар они нису били и потребни? Противдржавна имовина комуниста и неистомишљеника је заплењена – али зар то није било и праведно? Јеврејска имовина одузета, њихове радње затворене и дате на руковођење ваљаним грађанкама и грађанима – али зар то нису биле већ одавно потребне мере за одржавање јавног реда и мира у нашем пријатном граду Бечу? У нашој толерантној, богоугодној држави Аустрији? Па идемо напред! Па нешто се дешава! Па свуда се нешто догађа! Отварање  изложбе Дегенерисана уметност у Кунстлерхаусу! Шокантно! Вођа у Италији! Вођа у Минхену! Вођа у Салцбургу! Вођа свуда! Невероватно! Мусолини држи говор! Гебелс говори у Диселдорфу! Предивно! Такмичење стрелаца Железнице Рајха одржава се у Бечу-Каграну! Један комуниста се убио! Још један! И још један! Па зар нису то помало и заслужили, поштоване читатељке и читаоци? Данас велика изложба цвећа у Фавориту! Улаз за децу и ратне ветеране бесплатан! Па где то још има! Данас ће службени органи очистити Пратер од страног олоша! Данас бесплатно пиво за све! Сутра велики аеромитинг! Дођите сви!”

Књижевна критика је „Трафиканта” окарактерисала као велики роман, књигу „о пријатељству у тешким временима и задржавању човечности чак и кад је шљам на власти”, а Зеталера назвала мајстором једноставности који  „као мало који писац данашњице уме да својим ликовима подари људско достојанство”.