Акумулацију „Гружа” угрожава дивља градња

Крагујевац – Овог лета су због суше пресахли многи бунари и славине у Србији, поједина места су се суочила с нередовним снабдевањем воде за пиће, а у најугроженијим су уведене и рестрикције. Крагујевац није био међу жеднима, пре свега захваљујући вештачкој акумулацији „Гружа”, чијих 65 милиона кубних метара воде задовољава потребе око 250.000 становника неформалне престонице Шумадије и околних општина. Ситуација би, међутим, могла драстично да се промени у наредном периоду, упозоравају у крагујевачком предузећу „Водовод и канализација”, указујући на низ нелогичности и „чудних решења” која доноси нови републички план посебне намене за слив реке Груже.

Како наводе у овом комуналном предузећу које Крагујевчане снабдева водом за пиће, новим Просторним планом подручја посебне намене слива акумулација „Гружа” инсистира се на развоју туризма, а уопште се не нуде конкретна решења за највећи проблем – „дивљу градњу”, која је на обалама језера посебно интензивна петнаестак година уназад.

„Као један од циљева доношења плана наведен је такозвани одрживи еколошки туризам, што је потпуно неприхватљиво будући да је акумулација ’Гружа’ изграђена и формирана са основном наменом водоснабдевања Крагујевца и успутних насеља. У том смислу промоција и бављење туризмом у првој и другој зони санитарне заштите нису дозвољени. Такође, само се уопштено наводи да је заштита акумулације један од циљева, али се не помињу конкретне мере за решавање кључног проблема, уклањања бесправно изграђених објеката, ресторана и терена за рекреацију. План предвиђа само забрану изградње нових објеката, а не помиње се епилог правоснажних и извршних решења о рушењу бесправно подигнутих објеката, посебно оних који су изграђени на државном земљишту”, стоји у саопштењу крагујевачког „Водовода”.

Развој туризма се у новом плану помиње као нека врста компензације житељима гружанског краја који су остали без земље због изградње акумулације (1979–1984).

„То представља крајње чудно решење, непознато у режиму заштита изворишта првог ранга у Републици Србији и Европи, где се оваква изворишта налазе под строгим надзором, без могућности приступа ненадлежних лица”, кажу у „Водоводу”, напомињући да су у борби за поштовање закона, посебно кад је реч о „дивљој градњи”, остали усамљени.

„У приобаљу акумулације ’Гружа’ постоје бесправно подигнути објекти који угрожавају здравствену исправност воде за пиће. У питању је преко двеста објеката, викендица, кућа за одмор и бетонских бедема изграђених у првој и другој зони санитарне заштите, где је забрањена градња, а на самој води има преко сто бесправно постављених платформи и понтона. Већ дуже од једне деценије чинимо велике напоре ради превазилажења овог проблема, али очигледно без успеха, јер изостаје подршка и реакција државних институција и општине Кнић, на чијој се територији налази акумулација – наводи директор овог предузећа Небојша Јаковљевић.

Такође, новим планом предвиђа се дефинисање потпуно нових зона санитарне заштите око акумулације, иако су те зоне већ формиране по важећем републичком правилнику о заштити вода, а у крагујевачком „Водоводу” су изненађени и констатацијом да је ово предузеће узрочник „конфликтних односа” који већ дуго постоје у подручју слива реке Груже.

Овом приликом треба подсетити да се „Гружа” налази на територији општине Кнић, да акумулацијом газдују „Србијаводе”, да Лучка капетанија „Смедерево” управља пловним режимом на језеру, да о свему последњу одлуку доноси Влада Србије, док се крагујевачко предузеће „Водовод и канализација” третира само као корисник воде коју уз доста мука треба да преради за пиће.

„Јавно комунално предузеће ’Водовод и канализација’ користи акумулацију за снабдевање грађана здравом пијаћом водом, што је наше неприкосновено право и дужност. У том смислу нисмо у конфликту са другим субјектима, па ни привредним који угрожавају нашу основну делатност. Једноставно, више нисмо у могућности да било каквим правним актом заштитимо своје највеће извориште”, каже директор Јаковљевић, подсећајући да се Крагујевац водом за пиће мањим делом снабдева са моравских рени бунара и старе „Водојаже” у оближњој Грошници.

Осим Крагујевца и Кнића, нови план слива реке Груже тиче се још Чачка и Горњег Милановца, а међу циљевима доношења овог важног акта апострофирани су заштита акумулације, будуће финкционисање бране, уређење комуналне инфраструктуре, стимулација постојећих и нових делатности, унапређење спортско-рекреативних активности и културолошких потреба становништва и тако даље. Готово на самом крају плана, ситним словима што би се рекло, назначен је и циљ који се односи на „обезбеђење услова за развој привреде и рударства”. Наручилац овог плана је Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.