Akumulaciju „Gruža” ugrožava divlja gradnja

Kragujevac – Ovog leta su zbog suše presahli mnogi bunari i slavine u Srbiji, pojedina mesta su se suočila s neredovnim snabdevanjem vode za piće, a u najugroženijim su uvedene i restrikcije. Kragujevac nije bio među žednima, pre svega zahvaljujući veštačkoj akumulaciji „Gruža”, čijih 65 miliona kubnih metara vode zadovoljava potrebe oko 250.000 stanovnika neformalne prestonice Šumadije i okolnih opština. Situacija bi, međutim, mogla drastično da se promeni u narednom periodu, upozoravaju u kragujevačkom preduzeću „Vodovod i kanalizacija”, ukazujući na niz nelogičnosti i „čudnih rešenja” koja donosi novi republički plan posebne namene za sliv reke Gruže.

Kako navode u ovom komunalnom preduzeću koje Kragujevčane snabdeva vodom za piće, novim Prostornim planom područja posebne namene sliva akumulacija „Gruža” insistira se na razvoju turizma, a uopšte se ne nude konkretna rešenja za najveći problem – „divlju gradnju”, koja je na obalama jezera posebno intenzivna petnaestak godina unazad.

„Kao jedan od ciljeva donošenja plana naveden je takozvani održivi ekološki turizam, što je potpuno neprihvatljivo budući da je akumulacija ’Gruža’ izgrađena i formirana sa osnovnom namenom vodosnabdevanja Kragujevca i usputnih naselja. U tom smislu promocija i bavljenje turizmom u prvoj i drugoj zoni sanitarne zaštite nisu dozvoljeni. Takođe, samo se uopšteno navodi da je zaštita akumulacije jedan od ciljeva, ali se ne pominju konkretne mere za rešavanje ključnog problema, uklanjanja bespravno izgrađenih objekata, restorana i terena za rekreaciju. Plan predviđa samo zabranu izgradnje novih objekata, a ne pominje se epilog pravosnažnih i izvršnih rešenja o rušenju bespravno podignutih objekata, posebno onih koji su izgrađeni na državnom zemljištu”, stoji u saopštenju kragujevačkog „Vodovoda”.

Razvoj turizma se u novom planu pominje kao neka vrsta kompenzacije žiteljima gružanskog kraja koji su ostali bez zemlje zbog izgradnje akumulacije (1979–1984).

„To predstavlja krajnje čudno rešenje, nepoznato u režimu zaštita izvorišta prvog ranga u Republici Srbiji i Evropi, gde se ovakva izvorišta nalaze pod strogim nadzorom, bez mogućnosti pristupa nenadležnih lica”, kažu u „Vodovodu”, napominjući da su u borbi za poštovanje zakona, posebno kad je reč o „divljoj gradnji”, ostali usamljeni.

„U priobalju akumulacije ’Gruža’ postoje bespravno podignuti objekti koji ugrožavaju zdravstvenu ispravnost vode za piće. U pitanju je preko dvesta objekata, vikendica, kuća za odmor i betonskih bedema izgrađenih u prvoj i drugoj zoni sanitarne zaštite, gde je zabranjena gradnja, a na samoj vodi ima preko sto bespravno postavljenih platformi i pontona. Već duže od jedne decenije činimo velike napore radi prevazilaženja ovog problema, ali očigledno bez uspeha, jer izostaje podrška i reakcija državnih institucija i opštine Knić, na čijoj se teritoriji nalazi akumulacija – navodi direktor ovog preduzeća Nebojša Jakovljević.

Takođe, novim planom predviđa se definisanje potpuno novih zona sanitarne zaštite oko akumulacije, iako su te zone već formirane po važećem republičkom pravilniku o zaštiti voda, a u kragujevačkom „Vodovodu” su iznenađeni i konstatacijom da je ovo preduzeće uzročnik „konfliktnih odnosa” koji već dugo postoje u području sliva reke Gruže.

Ovom prilikom treba podsetiti da se „Gruža” nalazi na teritoriji opštine Knić, da akumulacijom gazduju „Srbijavode”, da Lučka kapetanija „Smederevo” upravlja plovnim režimom na jezeru, da o svemu poslednju odluku donosi Vlada Srbije, dok se kragujevačko preduzeće „Vodovod i kanalizacija” tretira samo kao korisnik vode koju uz dosta muka treba da preradi za piće.

„Javno komunalno preduzeće ’Vodovod i kanalizacija’ koristi akumulaciju za snabdevanje građana zdravom pijaćom vodom, što je naše neprikosnoveno pravo i dužnost. U tom smislu nismo u konfliktu sa drugim subjektima, pa ni privrednim koji ugrožavaju našu osnovnu delatnost. Jednostavno, više nismo u mogućnosti da bilo kakvim pravnim aktom zaštitimo svoje najveće izvorište”, kaže direktor Jakovljević, podsećajući da se Kragujevac vodom za piće manjim delom snabdeva sa moravskih reni bunara i stare „Vodojaže” u obližnjoj Grošnici.

Osim Kragujevca i Knića, novi plan sliva reke Gruže tiče se još Čačka i Gornjeg Milanovca, a među ciljevima donošenja ovog važnog akta apostrofirani su zaštita akumulacije, buduće finkcionisanje brane, uređenje komunalne infrastrukture, stimulacija postojećih i novih delatnosti, unapređenje sportsko-rekreativnih aktivnosti i kulturoloških potreba stanovništva i tako dalje. Gotovo na samom kraju plana, sitnim slovima što bi se reklo, naznačen je i cilj koji se odnosi na „obezbeđenje uslova za razvoj privrede i rudarstva”. Naručilac ovog plana je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.