Био једном једaн кино у граду на Морачи

Подгорица – Био једном једaн кино у граду на Морачи. Кино „Култура”. Не би другог, осим њега. Велика ризница филмске уметности. Коноба у којој су се дешавале бројне филмске сцене и мимо платна и кино-пројектора. Деценијама иза платна главни глумац је био Радосав Цицо Поповић. На близу хиљаду страна сачувао је у десетак књига од заборава, многе догодовштине, шале и досетке из овог биоскопа.

Већ данас се говори – Овде је некада био кино „Култура” и његов Цицо.Од јуче више нема кина. Одселио се и Цицо. Да ли је то могуће, са неверицом питају Подгоричани.

Кино „Култура” одлуком одговорних и Скупштине Подгорица јуче је укинут и више у њему никада неће бити приказан ни дечји цртаћ. Уместо филма зграда биоскопа, иначе заштићена законом, биће адаптирана за потребе дечјег позоришта.

Многе су се сузе пролиле у кино сали овог подгоричког биоскопа док су каубоји убијали на хиљаде Индијанаца „са једним метком”. Било је и овација када је Валтер шмајсером одбранио Сарајево од Немаца, али и уздаха олакшања при изласку из сале после пројекција Хичкокових филмова. Не мали број пута младићи са Коника ужарених очију гледали су Софију Лорен, Мерилин Монро, Веру Чукић...

Било је и тренутака радости када би први пољубац управо у кину био измамљен од нове љубави, а често се могло чути и „збогом љубави”, јер у животу није као на филму. Било је и туча због карте мање, а многи тапкарошиодлично су знали репертоар и за који филм ће се тражити карта више.

Као што један народ има свој идентитет и културно-историјско памћење тако и градови имају своје белеге препознавања. Подгорица, град на двема рекама – Морачи и Рибници не може само по њима бити препознатљива, јер оне туда нису протекле људском вољом. Подгорица се препознаје и по делима руку неимара. Међу њима предњачи Сахат кула и кућа Чубрановића у Старој вароши. Ту је и зграда Гимназије, Везиров мост, ресторан „Радовче” и у строгом центру зграда кина „Култура”. Без ових здања и њихових имена не би се умео наћи ни онај нови део града назван Преко Мораче где је некадашње дописништво „Политике” старо скоро 80 година прошле године избрисано и из адресара града, иако је био главни орјентир старо-новоподгоричанима.

Одлука подгоричке власти да затворе кино „Културу”, треба схватити као озбиљну претњу траговима нестајања једног града, односно културних садржаја у њему. Чини се да ће се дуже памтити гледане у њему незаборавне филмске сторије седамдесетих и осамдесетих година прошлога века него потези преименовања културних институција и мењања лица овог града. Уосталом, зашто би неко ово култно место укидао општинским декретом када је у њему управо приказано много филмова о догађајима и настајању Црне Горе. Можда Црна Гора себе и своју прошлост сели у трезоре музеја па и ова као и свака власт верује да свет са њима почиње и завршава. Ново лице Подгорице без „Културе” у многим елементима подсећа на необјашњиви кич, попут новог лица улице и Трга слободе.

Уосталом, шта би био Београд без кина „Балкан” и Скадарлије?