И Бри­сел отво­рио ис­тра­гу о „Те­ле­гра­му”

Фран­цу­ски суд ју­че је и фор­мал­но по­кре­нуо ис­тра­гу про­тив Па­ве­ла Ду­ро­ва, ко­ји је на сво­јој кон­тро­верз­ној апли­ка­ци­је за раз­ме­ну ши­фро­ва­них по­ру­ка без цен­зу­ре „спо­јио не­спо­ји­во”, што је за За­пад и прав­но и по­ли­тич­ки био ве­ли­ки трн у оку. На „Те­ле­гра­му” су јед­ни по­ред дру­гих де­ло­ва­ли не са­мо кри­ти­ча­ри и про­па­ган­ди­сти Кре­мља већ и раз­не те­ро­ри­стич­ке и кри­ми­нал­не гру­пе, ди­ле­ри дро­ге и деч­је пор­но­гра­фи­је.

Али то ни­је крај прав­ним не­во­ља­ма за Па­ве­ла Ду­ро­ва, ко­јем у Фран­цу­ској пре­ти ка­зна до 10 го­ди­на за­тво­ра због ад­ми­ни­стри­ра­ња он­лајн плат­фор­мом на ко­јој су оба­вља­не не­за­ко­ни­те тран­сак­ци­је. По­сле Па­ри­за и Бри­сел је отво­рио ис­тра­гу јер сум­ња да је „Те­ле­грам” ла­жи­рао број ко­ри­сни­ка ка­ко би из­бе­гао кон­тро­лу и по­што­ва­ње стро­гих пра­ви­ла Европ­ске уни­је. А сти­жу и ин­фор­ма­ци­је да је у Швај­цар­ској осум­њи­чен да је зло­ста­вљао сво­је де­те.

 „Те­ле­грам” је у фе­бру­а­ру са­оп­штио да има 41 ми­ли­он ко­ри­сни­ка у ЕУ, што је ис­под пра­га ко­ји пред­ви­ђа За­кон о ди­ги­тал­ним услу­га­ма ЕУ (ДСА). По­пу­лар­на апли­ка­ци­ја за ши­фро­ва­но че­то­ва­ње је овог ме­се­ца без на­во­ђе­на кон­крет­них број­ки са­оп­шти­ла да има „зна­чај­но ма­ње од 45 ми­ли­о­на про­сеч­них ме­сеч­них ак­тив­них ко­ри­сни­ка у ЕУ”. Дво­ји­ца зва­нич­ни­ка ЕУ за „Фај­нен­шел тајмс” ка­жу да оче­ку­ју да ће ис­тра­га утвр­ди­ти да је број ко­ри­сни­ка апли­ка­ци­је из­над про­пи­са­ног пра­га, што ће „Те­ле­грам” увр­сти­ти у ред ве­ли­ких он­лајн плат­фор­ми као што су „Тик­ток” и „Ин­ста­грам”, ко­је под­ле­жу стро­жој кон­тро­ли ка­ко би се спре­чи­ле не­до­зво­ље­не он­лајн ак­тив­но­сти.

По­сле пу­шта­ња из при­тво­ра и од­ре­ђе­не ка­у­ци­је од пет ми­ли­о­на евра Ду­ров је ста­вљен под суд­ски над­зор. Ду­жан је да се два пу­та не­дељ­но ја­вља по­ли­ци­ји, док му је за­бра­ње­но да на­пу­шта те­ри­то­ри­ју Фран­цу­ске.

Ту­жи­тељ­ка су­да у Па­ри­зу Ло­ре Бе­ко на­ве­ла је у са­оп­ште­њу да је су­ди­ја утвр­дио да по­сто­ји основ за зва­нич­ну ис­тра­гу про­тив Ду­ро­ва по свим оп­ту­жба­ма због ко­јих је пр­во­бит­но ухап­шен ка­да се 24. ав­гу­ста вра­тио у фран­цу­ску пре­сто­ни­цу из Азер­беј­џа­на, пре­но­си Рој­терс.

Те оп­ту­жбе укљу­чу­ју са­у­че­сни­штво у во­ђе­њу он­лајн плат­фор­ме ко­ја до­зво­ља­ва не­за­ко­ни­те тран­сак­ци­је, сли­ке сек­су­ал­ног зло­ста­вља­ња де­це, тр­го­ви­не дро­гом и пре­ва­ре, пра­ње нов­ца, пру­жа­ње крип­то­граф­ских услу­га кри­ми­нал­ци­ма, као и од­би­ја­ње да пру­жи вла­сти­ма ин­фор­ма­ци­је.

Ду­ров је у сре­ду у су­ду про­вео ви­ше од осам са­ти, на­кон че­га је па­ри­ско ту­жи­ла­штво об­ја­ви­ло мо­гућ­ност ње­го­вог пу­шта­ња уз ка­у­ци­ју. Адво­кат Па­вла Ду­ро­ва у Фран­цу­ској, Да­вид-Оли­вје Ка­мин­ски из­ја­вио је да „Те­ле­грам” по­шту­је европ­ске за­ко­не.

„’Те­ле­грам’ по­шту­је европ­ске за­ко­не, укљу­чу­ју­ћи и За­кон о ди­ги­тал­ним услу­га­ма, а ње­го­ве ак­тив­но­сти мо­де­ри­ра­ња су у скла­ду са стан­дар­ди­ма. Бе­сми­сле­но је го­во­ри­ти да су плат­фор­ма или њен ру­ко­во­ди­лац од­го­вор­ни за зло­у­по­тре­бе ко­је су се де­си­ле”, об­ја­снио је он, пре­но­си Спут­њик.

Вла­сти Ује­ди­ње­них Арап­ских Еми­ра­та са­оп­шти­ле су да су у кон­так­ту са фран­цу­ским вла­сти­ма и за­ступ­ни­ци­ма Ду­ро­ва ко­ји је и др­жа­вља­нин УАЕ. Порт­па­рол ру­ског пред­сед­ни­ка Дми­триј Пе­сков сма­тра да слу­чај Ду­ро­ва, про­тив ко­га је фран­цу­ски суд по­кре­нуо фор­мал­ну ис­тра­гу због сум­ње у ор­га­ни­зо­ва­ни кри­ми­нал на тој апли­ка­ци­ји, не би тре­ба­ло да се пре­тво­ри у по­ли­тич­ки про­гон.

„Зна­мо да је фран­цу­ски пред­сед­ник Ема­ну­ел Ма­крон не­ги­рао би­ло ка­кву по­ве­за­ност са по­ли­ти­ком, али се, с дру­ге стра­не, из­но­се од­ре­ђе­не оп­ту­жбе. Ви­де­ће­мо шта ће би­ти да­ље”, ре­као је ју­че Пе­сков но­ви­на­ри­ма, до­да­ју­ћи да Ду­ро­ва сма­тра­ју др­жа­вља­ни­ном Ру­си­је и да је Мо­сква спрем­на да му пру­жи по­моћ ако бу­де би­ло по­треб­но, у скла­ду са мо­гућ­но­сти­ма.

По­во­дом пи­са­ња ме­ди­ја да је Фран­цу­ска за­тра­жи­ла од Швај­цар­ске ин­фор­ма­ци­је о оп­ту­жба­ма про­тив осни­ва­ча Ду­ро­ва да је зло­ста­вљао сво­је де­те, Пе­сков је ре­као да је мо­гу­ће да те ин­фор­ма­ци­је ни­су тач­не. Лист „Форбс” је прет­ход­но пре­нео да је Ду­ров осум­њи­чен у кри­вич­ном слу­ча­ју у Швај­цар­ској. Слу­чај је по­кре­нут у мар­ту про­шле го­ди­не на­кон жал­бе Ири­не Бол­гар, ко­ја твр­ди да је мај­ка тро­је де­це овог тех­но­ло­шког пред­у­зет­ни­ка. На су­ду је та же­на из­ја­ви­ла да је осни­вач „Те­ле­гра­ма” по­ка­зао агре­си­ју пре­ма јед­ном од сво­је де­це. Де­те­ту је, ка­ко је пре­нео „Форбс”, ди­јаг­но­сти­ко­ван по­трес мо­зга.

Бу­ду­ћи да је од по­чет­ка ра­та у Укра­ји­ни „Те­ле­грам” по­стао мо­ћан алат за ко­му­ни­ка­ци­ју и про­па­ган­ду, ру­ски зва­нич­ни­ци и бло­ге­ри са по­себ­ном па­жњом пра­те слу­чај Па­ве­ла Ду­ро­ва. Због мо­гућ­но­сти да би кљу­че­ви за ен­крип­ци­ју по­ру­ка мо­гли да за­вр­ше у по­се­ду фран­цу­ских вла­сти, по­пу­лар­ни ка­нал „Ба­за” на „Те­ле­гра­му”, по­ве­зан за ру­ским без­бед­но­сним апа­ра­том, пи­ше да је Ми­ни­стар­ство од­бра­не дан по­сле хап­ше­ња Ду­ро­ва љу­ди­ма и офи­ци­ри­ма не­ко­ли­ко без­бед­но­сних аген­ци­ја на­ре­ди­ло да из­бри­шу сву по­слов­ну ко­ре­спон­ден­ци­ју из апли­ка­ци­је.

У ме­ђу­вре­ме­ну „Монд” от­кри­ва да је Ми­ни­стар­ство за Евро­пу и спољ­не по­сло­ве би­ло про­тив да­ва­ња фран­цу­ског др­жа­вљан­ства Ду­ро­ву 2021. го­ди­не, јер је сма­тра­ло да он не ис­пу­ња­ва по­треб­не стан­дар­де.

Иако је Је­ли­сеј­ска па­ла­та по­твр­ди­ла да је Ема­ну­ел Ма­крон ру­чао два или три пу­та са Ду­ро­вим у по­ку­ша­ју да га на­го­во­ри да се­ди­ште ком­па­ни­је пре­се­ли у Па­риз, ди­пло­ма­те ко­је су раз­ма­тра­ле зах­тев ди­рек­то­ра „Те­ле­гра­ма”, под­нет фран­цу­ском кон­зу­ла­ту у Ду­ба­и­ју, из­ра­зи­ле су сум­њу да Ду­ров до­при­но­си „по­бољ­ша­њу ими­џа Фран­цу­ске”. Фран­цу­ским вла­сти­ма је за­сме­та­ла ње­го­ва из­ја­ва из 2015. го­ди­не, ка­да је ре­као да је со­ци­ја­ли­стич­ка вла­да под­јед­на­ко од­го­вор­на за се­ри­ју на­па­да у Па­ри­зу ко­ли­ко и Ислам­ска др­жа­ва, јер је тро­ши­ла фран­цу­ски по­рез на „ис­пра­зне ра­то­ве на Бли­ском ис­то­ку и ти­ме на­пра­ви­ла скло­ни­ште за се­вер­но­а­фрич­ке ми­гран­те у Фран­цу­ској”. Али, ка­ко за­кљу­чу­је „Монд”, про­це­ду­ра за до­де­лу по­ча­сног фран­цу­ског др­жа­вљан­ства је са­ма по се­би по­ли­тич­ка.