Ко је Сара Вагенкнехт, нова немачка „гвоздена дама“

После успешне каријере у комунистичким и левичарским партијама, Сара Вагенкнехт основала је у јануару ове године сопствену Алијансу која је доживела метеорски успех и постала трећа снага у три државе уочи избора следеће недеље. Ове три немачке покрајине налазе се у некадашњој ДДР у којој је Сара рођена и одрасла.

У Тирингији, Саксонији и Бранденбургу, њена странка има између 15 и 20 одсто, далеко више од било које од три странке у влади у Берлину, али иза крајње десничарске Алтернативе за Немачку.

На националном нивоу, Алијанса Сара Вагенкнехт добија до 9 одсто гласова и привлачи пажњу уочи савезних избора у септембру 2025. године.

Немачке главне странке постепено губе тло под ногама а Сара Вагенкнехт је искористила крах старог поретка. У новом политичком универзуму Немачке, она је постала нешто попут слободног електрона, што је тешко окарактерисати. Њено присуство додаје нестабилност и додатно убрзава дезинтеграцију уобичајеног политичког спектра, где су се левица и десница донедавно уредно и предвидиво, као по рангирању, низали, пише „Њујорк тајмс“.

Упркос њеној формалној привржености левичарским идејама, део њене привлачности је то што дели неке од ставова присталица Алтернативе – посебно, она позива на оштро смањење миграције и смањење помоћи Украјини, али без имало неонацистичког духа.

За разлику од Алтернативе, она подржава уставну демократију и одбија иступање Немачке из Европске уније и НАТО-а. Због тога се њена кандидатура чини „безбеднијом“ за Немце који су љути на актуелну власт, забринути због миграција и узнемирени сукобом са Русијом и америчким угњетавањем, али који не желе да подрже протофашистичку странку.

„Ако борбу за социјалну правду против неједнакости сматрамо левичарском идејом, онда смо, наравно, у том смислу левичари. Истовремено, залажемо се за ограничавање миграција, а то, према овој класификацији, више не одговара левици. Дакле, за многе људе концепти 'десно' и 'лево' само стварају забуну,“ каже Вагенкнехт.

Вагенкнехт сматра да је Владимир Путин, који се бори против ширења НАТО-а, на свој начин у праву. Према њеним речима, „апсолутно је очигледно да овај савез није обезбедио мир, већ је, напротив, само заоштрио конфронтацију“.

Она осуђује руску специјалну операцију у Украјини, али тражи рани прекид непријатељстава кроз преговоре и намерава да смањи немачку подршку Кијеву.

„Не постоји други начин осим преговора да се заустави губитак живота. У принципу, не верујем Путину, али морамо покушати да пронађемо компромис“, додао је Вагенкнехт.

Чак је и њени противници сматрају вештом саговорницом и одају почаст њеној способности да дотакне људске душе. Можете се свађати са њом, а она се, на први утисак, не може похвалити сјајним смислом за хумор, али каже шта мисли.

Њен животни пут и политичка каријера су вредни пажње. Рођена је 1969. године у Источној Немачкој. Мајка је Немица из уметничког порекла која је продавала уметничке предмете. Отац је Иранац који је дошао у Западни Берлин да студира. Када је имала три године, њен отац се вратио у Иран. Одгајали су је бака и деда у малом селу у Тирингији, где су је, по сопственом признању, редовно вређали због њеног мешаног порекла и тамније пути.

На питање да ли је заинтересована за оца или је покушала да контактира са њим, није хтела да одговори. Али 2009. године, када је први пут изабрана у Бундестаг, званично је почела да пише своје име са х - Сахра, као на фарсију.

Вагенкнехт се рано заинтересовао за политику. Са 19 година, неколико месеци пре пада Берлинског зида, придружила се Комунистичкој партији, надајући се да ће спречити предстојећи колапс државе.

Након 1989. уписала је универзитет и на крају завршила докторат. Вагенкнехт је остала верна бившој водећој странци, одбацујући капитализам и капитулацију пред Западом. 2004. године постала је члан Европског парламента.

Касније је радила у извршном комитету „Странке левице“, која је настала као резултат спајања са истомишљеницима из бивше СР Немачке 2007. године. После раног развода, касније се удала за оснивача странке Оскара Лафонтена, кога је једном презриво назвала „социјалдемократом“.

У Бундестагу је постала истакнута партијска личност, али је својом карактеристичном оштроумношћу непрестано сукобљавала са руководством. Прошлог октобра напустила је странку и основала своју.