Вучић: Не верујем да ћемо бити део ЕУ 2028. године

ПРАГ - Председник Србије изјавио је данас да није оптимиста по питању процеса интеграције Србије у ЕУ до 2028. године и да не верује да ће се то догодити 2028. године, као и да је његова процена да се то неће догодити пре 2030. године.

"Желим све најбоље Црној Гори, али не верујем да ће они бити део ЕУ 2028. године, не верујем ни да ћемо ми бити део ЕУ 2028. године", рекао је Вучић на панелу "Придруживање Западног Балкана ЕУ" који је организован у оквиру Глобалног безбедносног форума "ГЛОБСЕЦ 2024" у Прагу.

Он је оценио да се интереси ЕУ разликују са времена на време од српских интереса и навео да је његова процена да земље кандидати региона неће ући у ЕУ пре 2030. године.

"Имамо различите процене о будућности ЕУ, али сви желимо да будемо део ЕУ, међутим нисмо сигурни како ће ситуација изгледати у земљама чланицама ЕУ. Оно што је очигледно је да Украјина и Молдавија добијају моментум, што је разумљиво, али истовремено постоји јавна исцрпљеност унутар ЕУ на тему проширења", рекао је Вучић, преноси Танјуг.

Додао је да је за Србију у међувремену најважније да обави неке конкретне кораке.

"Нама је битно да што пре добијемо јединствену европску област плаћања, да добијемо зелене коридоре, за своје камионе, за нашу индустрију, када нешто извозимо у ЕУ и обрнуто. Да се добије више инвеститора, да се спроведу процеси и реформе, када је реч о правосудним системима...привлачење директних страних инвестиција", рекао је Вучић.

Навео је да је увек прагматичан и да није велики сањар и да је заинтерсован за екрономски напредак Србије.

"Успешно смо претекли све на Западном Балкану, иако смо били на четвртом месту пре 10 година. Сада смо са четвртог места у региону дошли на прво место у скоро свим параметрима", рекао је Вучић.

Додао је да Србија мора да се промени на известан начин пре уласка у ЕУ, да спроведе одређене реформе, али исто тако, наводи, да ће ЕУ морати да прихвати чињеницу да имамо различита гледишта на одређена питања, што не би требало да угрожава јединство у ЕУ.

"Kада причамо о Повељи УН или када причамо о резолуцијама УН, чињеница је да је Русија започела агресију на Украјину, а када пређете на Србију, шта ћемо ми са својим повељама и резолуцијама 1244 које се односе на територијални интегритет Србије. То су нека питања на која гледамо другачије и знамо да не можемо да будемо део ЕУ пре него што решимо на начин да ћемо и једни и други бити и једнако незадовољни и једнако задовољни", закључио је Вучић.

Kоментаришући изјаву црногорског председника Јакова Милатовића да је Црна Гора своју спољну политику у потпуности ускладила са ЕУ, као и да већ 20 година користи евро као званичну валуту, али и да је чланица НАТО већ седам година, што је црногорски председник оценио као предности уласка у ЕУ, Вучић је навео да "Милатовић хоће да каже да се Србија није у свему сагласила са ЕУ, на пример о санкцијама Русији".

Он је истакао да у Србији није евро званична валута, већ да користимо своју валуту и да се тиме поносимо.

Додао је да Србија није чланица НАТО јер су бомбардовали СРЈ 1999. године, али је навео да Србија има добре односе са НАТО.

"Наша сарадња расте и могу да кажем да рачунамо на НАТО да штити становништво Србије на Kосову, нарочито на северу Kосова", рекао је шеф српске државе.

Kоментаришући Милатовићеву изјаву да сматра добрим сваки успех земаља у региону по питању напретка у приступању ЕУ, Вучић је рекао да верује да је успех сваке земље или сваког ентитета у нашем региону добар за нас, али да сматра да је реалнији и "макар мало искуснији" од Милатовића када је ова тема у питању.

Додао је да нико не зна шта може да се деси ни за шест месеци, због ратова у Украјини и на Блиском Истоку.

"Виђао сам различите повољне ветрове протеклих година, виђао сам и бочне ветрове и тако даље. Ти ветрови се стално мењају и нико не зна шта може да се деси за шест месеци или годину дана због ситуације у Украјини, ситуације на Блиском Истоку, ситуације у Европи. И надам се да ћемо бити у прилици да задржимо мир и стабилност у региону, а све друго на крају крајева своди се на економске активности", рекао је Вучић.

Оценио је да имамо велику шансу са својим политикама о критичним сировинама, наводећи да то може да буде велики подстицај и нова подстицајна област "не само за Србију већ и за све нас".

"А истовремено се надам да ће агенда раста и реформе моћи да нам помогне и није ствар само у томе да се заради новац, јер нас неће спасити ни 100 ни 500 милиона, али то ће бити добар сигнал, створиће бољи имиџ за цео регион, за све нас и то је оно што је јако важно и треба то да испунимо", изјавио је Вучић.

Истакао је да "морамо да испоручимо нешто опипљиво свом народу".

"Надам се да је председник Милатовић у праву. Верујем да сам ја у праву, али надам се да је он у праву - надам се да ћемо сви постати чланови ЕУ много пре него што сам рекао и што очекујем", истакао је председник Србије.

Вучић: Прва следећа земља која ће се придружити ЕУ је Украјина 2030. године

ПРАГ- Председник Србије Александар Вучић изјавио је данас да не верује да ће земље кандидати из региона постати чланице ЕУ пре 2030. година, додавши да ће до те године Украјина бити прва следећа земља која ће се придружити Унији.

"Након тога, верујем да ће Србија, Албанија, Црна Гора и надамо се, ако Бугари дозволе (Северној) Македонији да се придружи, верујем да ће се и они придружити, али након што се Украјина придружи. То је оно у што ја верујем, видећемо да ли сам у праву или не", рекао је Вучић на панелу "Придруживање Западног Балкана ЕУ" који је организован у оквиру Глобалног безбедносног форума "ГЛОБСЕЦ 2024" у Прагу.

На констатацију другог учесника панела, председника Црне Горе Јакова Милатовића, да Србија шаље нејасне поруке где жели да буде, Вучић је одговорио да и данас има врло јасну поруку о европском путу, али и да су многи људи из региона, заједно са неким другима, увек инсистирали на томе да та порука није довољно јасна, јер се то уклапало у њихов наратив.

"Не бисте ви били толико добри да не постоји неваљала Србија", рекао је Вучић, преноси Танјуг.

На Милатовићеву изјаву да је Југославију чинило шест република и да наслеђе Покрета несврстаних постоји и у другим републикама, а не само у Србији, Вучић је одговорио да су Црна Гора и многе западне земље учествовале у растурању једне од тих република, Србије.

"Признали сте независност 'Kосова'. И то је урађено против повеља Европске уније, резолуције УН 1244 и урађено је против закона. Напад на Србију је спроведен без икакве одлуке Савета безбедности УН. То је мала разлика између нас. Заправо и не тако мала", рекао је Вучић.

Поновио је да Србија јесте на путу ка Еуропској унији и да је највећи проблем за Србију на том путу однос са Приштином.

Председник Црне Горе Јаков Милатовић је оценио да је Србија као највећа економија у региону важна и да у региону постоји много ефеката преливања и додао да из тог разлога верује да је проблематично ако не постоји јасна поруку о томе где Србија жели да буде.

Навео је да је за Црну Гору била тешка одлука да се придружи санкцијама Русији, додавши да је 30 одсто туристичких прихода земље долазило из Русије.

"То је био избор, била је идеја да ускладимо своју спољну политику са политиком ЕУ, јер ми желимо да будемо део тог клуба", закључио је Милатовић.