Први „рафали” у Србији 2028. године

После две и по године преговора куповина савремених француских вишенаменских борбених авиона „рафал” за Војску Србије је постала стварност. Уговор су у седишту Министарства одбране у Београду потписали министар одбране Братислав Гашић и генерални директор компаније „Дасо авијација” Ерик Трапије, а ови документи су свечано размењени у Палати „Србија” пред председником Француске Емануелом Макроном и председником Србије Александром Вучићем. Вредност овог посла је 2,7 милијарди евра, РВ и ПВО ће добити 12 авиона, незванично – девет једноседа и три двоседа.

Прве летелице, које су неспорно светски врх, на писту војног аеродрома у Батајници, како је најављено, слетеће 2028. године. Можда ће се некоме неупућеном у ове послове учинити да су рокови преговарања и испоруке дуги, али заправо нису. Договарање држава са произвођачима авиона често траје и дуже, а имајући у виду упосленост производних линија „Дасоа” претила је могућност да Србија авионе добије тек дубоко у наредној деценији.

Главни и одговорни уредник ваздухопловног портала „Тангосикс” Петар Војиновић каже да цена јесте висока, Србија ће „рафале” платити скупље од Индије, јефтиније од Катара, али да се може закључити да би ВС могла да добије најсавременију верзију овог авиона Ф4, која има најмодернији радар и систем за електронско ратовање. Претпоставља се да је управо та најмодернија технологија предмет безбедносних гаранција, тј. спречавања могућности да подаци о њој доспеју до неке треће стране. Рачуница говори да ће један „рафал” нашу земљу коштати око 225 милиона евра, али у ту цену улази и сва логистика и пратећа опрема укључујући и резервне моторе. Осим тога, ове нове летелице, на основу досадашњих искуства са авијацијом, требало би да буду у употреби наредне три-четири деценије, колико су на пример стари и даље респектабилни и модернизовани „мигови 29”, чија је база на аеродрому „Пуковник-пилот Миленко Павловић” у Батајници.

„На основу онога што је саопштено, може се закључити да није потписан уговор о наоружању за ’рафале’. Наиме, уговор са ’Дасоом’ се односи само на авионе, док је уобичајено да се уговор за наоружање које користе ове летелице потписује са компанијом МБДА”, објашњава Војиновић за „Политику”.

А управо је питање будућег арсенала „рафала” Војске Србије оно што занима познаваоце ове тематике. Ове ратне машине могу се опремити крстарећим ракетама „скалп” (које Украјина користи у рату против Русије) и ракетама „метеор” дугог домета. Извесно је да (бар у догледно време) неће бити продате Србији, као што нису (и неће) Хрватској и још неким земљама које користе „рафале”. За потребе балканских земаља, посебно за задатке заштите ваздушног простора, то и није толико битно, стандардне француске ракете „мика” су више него довољне за заштиту неба мањих држава.

„Развој авиона ’рафал’ почео је осамдесетих година прошлог века, Французи су желели да једном летелицом замене више типова ваздухоплова које су тада користили. Реч је о концепту вишенаменског борбеног авиона који може да се користи за различите задатке као што су заштита ваздушног простора и напади на циљеве на земљи. Доста је дуго продаја ’рафала’ ишла лоше, али онда је ’Дасо’ вештом трговином пре петнаестак година успео да преокрене ситуацију”, каже Војиновић.

Французи, каже, продају авионе тамо где Американци не желе или се дуго премишљају. Период успона „Дасоове” летелице некако се поклапа са почетком борбене употребе „рафала” француског ваздухопловства, прво у Авганистану, затим у Либији и на територијама на Блиском истоку које је контролисала Исламска држава.

Кренуле су наруџбине, па су ове авионе набавили Египат, Катар, УАЕ, Грчка, Хрватска, Индија… Производне линије „Дасоа” су толико запослене да је јасно због чега се на испоруку летелица чека годинама.

Избор савремених војних авиона свакако је снажна порука, па су многи одлуку Београда протумачили као окретање са Истока ка Западу. Међутим, Војска Србије и даље има много руског (и старијег совјетског) наоружања, у последње време и најсавременијег кинеског, тако да би поменути закључак свакако био преурањен. Куповином „рафала” сарадња са Паризом на војном плану је и те како ојачала, а осим тога, недавно су купљени и њихови радари ГМ-400, о којима је „Политика” писала, као и лаки ракетни систем ПВО „мистрал 3”.

Војиновић указује да српско-француска сарадња, историјски гледано, није новост.

„Уочи распада СФРЈ радило се на пројекту НА, што је скраћеница за ’нови авион’, и то баш са ’Дасоом’. Заправо, тај надзвучни авион био би условно речено ’мали рафал’, али је распад Југославије прекинуо тај пројекат”, објашњава Војновић.

У то време СФРЈ је по француској лиценци производила лаки хеликоптер „газела” који се и данас користи у Војсци Србије.

„Заправо, сами почеци српског ратног ваздухопловства 1912. године везани су баш за Француску, где су набављени авиони ’блерио’ и обучавани пилоти”, истиче Војиновић.

Српска војска је француске авионе користила и на Солунском фронту, касније су њихове летелице лиценцно произвођене у Краљевини СХС. Та веза постоји и у цивилном ваздухопловству, ЈАТ је у еру млазне авијације ушао француским путничким авионима „каравела”, а француска компанија „Ванси” је оператер београдског аеродрома „Никола Тесла”. Набавка „рафала” је свакако круна те традиције и чврста основа даље сарадње две земље у области ваздухопловства. 

Носи девет и по тона бомби и ракета

„Рафал” је намењен за дејства по циљевима на земљи и у ваздушном простору, на носачима испод трупа и крила може да носи девет и по тона различитог наоружања – ракета и авио-бомби, а опремљен је и топом калибра 30 милиметара. Према подацима „Дасоа”, овај надзвучни авион достиже максималну брзину од 1,8 маха.

Песков: Слободан избор Србије

Одлука Србије да купи француске борбене авионе „рафал” је слободан избор Србије, изјавио је јуче у Москви портпарол Кремља Дмитриј Песков, пренела је Бета. „Одлука о куповини 12 француских ловаца ’рафал’ је слободан избор Србије. То је избор наших српских пријатеља. Свака земља се руководи економским и другим разматрањима када доноси такве одлуке”, казао је Песков, преноси руска новинска агенција Тас.