Корона уздрмала психу адолесцената

Подаци изведени из најновијег „Алтернативног извештаја о положају и потребама младих Србије 2024. године” говоре да чак две трећине младих у Србији често осећа да је под стресом, половина њих има симптоме анксиозности, а скоро трећина младих каже да се често осећа депресивно. Студија која је урађена на репрезентативном узорку младих, старости од 15 до 30 година, такође говори да су службе за заштиту менталног здравља углавном недоступне припадницима младе генерације – иако највећи број њих има свест о значају менталне хигијене, свега пет одсто младих каже да им је доступна помоћ стручњака за душу. Утисак младих који су учестовали у овом истраживању, које сваке године спроводи Кровна организација младих Србије, поткрепљује и званична статистика која говори да у Србији постоји свега 47 лекара који се баве менталним здрављем деце и адолесцената до 25 године. Подаци такође говоре да на 42.000 младих долази један психијатар, а психотерапијске услуге може себи да приушти мали број адолесцената.

И док бројке Светске здравствене организације упозоравају да половина свих менталних поремећаја почиње пре 14. године, а чак две трећине до 25. године, национална статистика сведочи да у просеку прође десет година од појаве првих симптома са менталним здрављем до тражења стручне помоћи, и да само трећина деце и младих добије правовремену дијагностику. Аутори извештаја Уницефа „Стање деце у свету” истичу да је потребно 5,5 стручњака за ментално здравље на 100.000 деце и адолесцената, што значи да Србији недостаје најмање још 45 дечјих психијатара. Подаци изведени из последњег истраживања Уницефа о вишеструким поремећајима деце и жена (МИЦС 6) сведоче да пет одсто деце у нашој земљи има неку развојну сметњу или поремећај, а резултати Националног истраживања психијатријских сметњи у време пандемије из 2022. године показују да су код адолесцената узраста од 18 до 25 година били најучесталији анксиозни поремећаји (5,7 одсто), поремећаји расположења (4,3 процента) и поремећаји услед употребе алкохола и дрога (19 одсто).

Скоро свакој петој младој особи погоршало се ментално здравље у претходне две године, сведоче подаци изведени из истраживања Уницефа о утицају пандемије вируса корона на породице у Србији, који упозоравају да је криза изазвана короном оставила највеће последице на адолесценте узраста од 13 до 17 година који потичу из породица са нижим социоекономским статусом из Београда и других урбаних центара. Чак 44 одсто њих има тешкоће са концентрацијом приликом учења, а најчешће менталне тегобе и проблеми које адолесценти имају јесу анксиозност и раздражљивост.

Резултати анкете „Ментално здравље младих”, коју је Уницеф спровео путем платформе У-репорт, показује да би млади, уколико би им била неопходна психолошка подршка, најрадије тражили помоћ или савет од чланова своје породице, што је чешћи случај са девојкама него са младићима. Блиским пријатељима обраћа се четвртина испитаника, 18 процената адолесцената помоћ добија од психолога, док се осам одсто њих изјаснило да не би тражило помоћ уопште. Очекивано, млађи испитаници (15–19 година) ређе се обраћају психологу, а са порастом година испитаника повећава се број оних који би тражили помоћ од стручњака, а смањује проценат оних који не би тражили помоћ уопште.

Подаци изведени из интердисциплинарног пројекта „Cov2Soul.RS”, који су спровели стручњаци Медицинског факултета у Београду – Института за ментално здравље и Института за социјалну медицину – као и стручњаци Филозофског факултета у Београду и Новом Саду, показали су да је током лета 2021. године код младих узраста 18–25 година употреба алкохола била чак три пута чешћа него у осталим узрасним групама, а скоро петина младих користила је алкохол на начин који захтева моменталну интервенцију здравствене службе. Поремећаји анксиозног спектра дијагностиковани су код шест одсто младих, док су поремећаји из спектра депресије присутни код око четири одсто младих. И док статистика Светске здравствене организације упозорава да половина свих менталних поремећаја почиње пре 14. године живота, а чак 75 одсто њих развија се до 24. године живота, као и да суицид спада у други најчешћи узрок смрти у овој старосној доби – одмах после саобраћајних несрећа – национална статистика сведочи да сваке године у нашој земљи око 90 младих особа одузме себи живот.