Дан када је Суботица постала део Србије

Суботица – Пре тачно 90 година, 13. новембра 1918, у Суботицу је стигла српска војска, и то је означило крај аустроугарске владавине на овим просторима. Тачно у 10.15 часова, у време када су српски војници стигли на железничку станицу, јуче су се на том месту окупили поштоваоци и потомци српских ратника и добровољаца у ратовима од 1912. до 1918. године. На железничкој станици је пре деценију и по постављена табла у знак сећања на тај историјски догађај, а јуче се у име поштовалаца традиције окупљеним грађанима обратио Геза Бабијановић у име Удружења поштовалаца српских ратника и добровољаца.

Онима који су јуче присуствовали свечаности није промакло да је на зиду у ходнику зграде железничке станице исписан графит на мађарском језику, са поруком: „Доле с Тријаноном”. Одредбе Тријанонског споразума, према којем је после Првог светског рата део мађарске територије припао и Југославији, за мађарске националисте су симбол неправде учињене њиховом народу, с којом се извесне екстремније групе и дан-данас не мире. Ваља рећи и да је у најмању руку чудно да управа железничке станице није нашла за сходно да уклони провокативну паролу.

(/slika2)Свечаности полагања венаца на таблу на железничкој станици, као и код Споменика јунацима палим за ослобођење и уједињење на Пушкиновом тргу, присуствовали су градоначелник Саша Вучинић, потпредседник Скупштине града Славко Параћ, начелник Севернобачког округа Зоран Прћић и представници војске, полиције и СУБНОР-а, православно свештенство и представници српских и буњевачких културних друштава.

Међутим, иако 13. новембар представља прекретницу у историји Суботице, локална самоуправа не организује обележавање овог датума, већ је то препуштено удружењима грађана.

А на данашњи дан пре 90 година „на ногама” је било целокупно словенско становништво града. Још пре доласка српске војске, формиран је Буњевачко-српски национални одбор који се укључује у рад Националног већа, да би заједнички изгласали присаједињење Бачке, Баната, Барање и Срема Краљевини Србији.

А. Исаков