Претње малих партија

Договором у оквиру владајуће коалиције да повећање пензија за 10 одсто остане на снази до октобра следеће године, Влада Србије је преживела још једну кризу изазвану овог пута захтевом ПУПС-а да се уредба о пензијама поштује без обзира на упозорења ММФ-а о потреби штедње у буџету за 2009. Изгледа да су заступници пензионера у скупштини и влади били довољно чврсти и да су крајње озбиљно схваћени када су говорили да неће одступити од одбране овог повећања пензија. Иако се чинило да би могли и да попусте. Посланик Партије уједињених пензионера Србије Ђуро Перић у уторак је рекао да би његова странка „морала” да напусти владу ако буде укинуто повећање пензија, али већ следећег дана чуло се да на седници врха те странке није уопште било речи о могућности изласка ПУПС-а из владајуће коалиције.

У јучерашњем саопштењу, истичући да су чврсто иза своје одлуке, ПУПС-а и Савеза пензионера Србије наведено је да ће „предузети све мере које им стоје на располагању ради заштите њихових легитимних и законом загарантованих права”, опет не помињући и напуштање владе.

Сличну кризу влада је имала пре мање од месец дана, када је Лига социјалдемократа Војводине запретила ускраћивањем подршке својих пет посланика, уколико не добију задовољавајуће објашњење за поскупљење гаса. Неколико дана касније лидер ЛСВ-а Ненад Чанак рекао је да је добио уверавање да ће цена гаса за домаћинства током ове грејне сезоне бити иста као прошле године, те да ће уколико тако не буде отказати подршку влади. Цена гаса није остала иста, повећана је за 60 одсто, али ће се рачуни плаћати на одложено, што је сасвим задовољило ЛСВ, а Чанак је и похвалио владу за успешно суочавање са таквим проблемом.

Судећи по изјавама представника других странака владајуће коалиције, нико није био превише забринут због претњи ЛСВ-а или ПУПС-а, очигледно сматрајући то „текућим проблемима” (како је јуче министар здравља Томица Милосављевић оценио ситуацију у вези са захтевом пензионера). Шеф посланичке групе ЗЕС-а у Скупштини Србије Нада Колунџија најаве ПУПС-а да ће изаћи из владе „не би ни називала претњама”, рекавши за „Политику”, пре него што је објављен договор, да не верује да ће партија Јована Кркобабића прећи у опозицију.

Наводећи да се са оваквим проблемима суочавају све владе на свету, Томица Милосављевић је рекао за Бету да је „влада стабилна, јер је све време у ситуацији да њен програм може да се остварује и има подршку у парламенту”. Зашто су онда ПУПС и ЛСВ „дизали прашину”. Да ли су заиста били чврсто решени да се изборе за обећања која су дали својим бирачима, па и по цену нових избора или су само покушавали да се профилишу, да покажу јавности да се нису „утопили” у великој коалицији са знатно већим партијама?

Миодраг Радојевић, сарадник Института за политичке студије, сматра да се партије на овај начин обраћају свом бирачком телу. Поготово у случају ПУПС-а који има проблем да објасни гласачима зашто нису у стању да испуне сва изборна обећања о повећању пензија.

Говорећи о томе колико су претње мањих коалиционих партнера реалне, он каже да је то као партија покера – неко може да има лоше карте, али да блефира, па је тешко проценити колико су те претње озбиљне.

Радојевић наводи да је сама структура нашег партијског система таква да омогућава малим странкама да уцењују велике. „У Србији постоји екстреман вишепартијски систем у којем на формирање владе утиче више од пет странака, а тренутно их у влади има десетак. Тај проблем претњи и уцењивања ће се јављати у следећа два или три изборна циклуса све док не дође до укрупњавања партијске сцене”, истиче он додајући да некада мале странке могу да буду и коректив унутар владе, а не само сметња.

Према речима Наде Колунџије, сама величина коалиције не мора да значи и веће проблеме унутар ње. На питање да ли је претходна влада у којој је Демократска странка учествовала била стабилнија, с обзиром на то да је имала знатно мање коалиционих партнера, она одговара да се „показало да није била стабилна, јер је трајала само годину дана”. „То што је више партнера у владајућој коалицији не значи да је она мање стабилна. Очекујем да садашња влада трајањем и учинком покаже стабилност”, истиче Колунџија.

На стабилност владе свакако може да утиче и мишљење јавности, односно атмосфера за или против нових избора. Према истраживањима Стратешког маркетинга, управо сада није време за рушење владе или нове изборе. Како каже Светлана Логар, директор истраживања у овој агенцији, сва истраживања од формирања владе говоре да међу грађанима, генерално, постоји тенденција мишљења да влада треба да опстане. „Грађани не поздрављају много било какве акције које могу да дестабилизују владу и да воде до нових избора. Чак и онда када у ствари нису много задовољни (као, рецимо, они који нису били задовољни коалицијом ДС–СПС), осећају потребу за стабилношћу и некаквим радом владе”, каже она.

Ипак, како додаје, она нема конкретан податак за тренутна збивања у вези са захтевом ПУПС-а. „Имамо велики проценат пензионера, дакле, много је грађана који су сада заинтересовани за ову ПУПС-ову акцију. Тако да је могуће да би тај део популације у овом случају могао нешто другачије да реагује. Али генерално, грађани су, бар до сада, били уморни од избора, уморни од промена владе”, објашњава Логар.

Да ли се и у рејтингу мањих странака може тражити разлог за њихово ублажавање ставова после оштрих почетних позиција? Светлана Логар истиче да, према истраживањима, њима никако не би одговарали избори у овом тренутку. И Расим Љајић, лидер Санџачке демократске партије и министар у Влади Србије, сматра да „никоме осим ДС-у не одговарају нови избори”, те да би то за многе странке било политичко самоубиство.

Надовезујући се на ове ставове, Миодраг Радојевић оцењује да нису само могући лоши изборни резултати оно што мале странке „одвраћа” од изласка из владајуће коалиције него и то што међу другим опозиционим партијама не могу да нађу боље партнере са којима би, евентуално, могли да направе владу под бољим условима од оних које су сада добили.