Нетанјахуова игра животима талаца

Ни пола милиона људи на улицама, ни генерални штрајк, ни блокаде ауто-путева, ни упозорења његовог министра обране, али ни она из Вашингтона, нису довољна да израелског премијера увере да је ослобађање стотинак преосталих талаца које Хамас држи већ готово 11 месеци, важније од контроле једног уског појаса на граници Газе и Египта.

Питање такозваног коридора Филаделфи кључно је за успех договора са Хамасом о прекиду ватре који би био пропраћен ослобађањем талаца, на коме недељама раде посредници из САД, Египта и Катара.

„Нико није више посвећен ослобађању талаца од мене... Нико ми неће око тога држати лекције”, изјавио је Бенјамин Нетанјаху на конференцији за штампу, али израелска јавност уверена је да би спасавање талаца, а не продужетак рата, морало да буде на првом месту.

Нетанјаху своје мотиве покушава да маскира бригама о безбедности. Понавља да је његов стратешки и политички приоритет „тотална победа” и контрола коридора јужно од града Рафе на неодређено време, пошто та рута „терористима даје кисеоник” омогућавајући шверц оружја и новца.

Другима је сасвим јасно да штити сопствену политичку позицију. Уместо са народом који захтева што брже ослобађање талаца, премијер се солидарише са ултраконзервативним члановима своје коалиције који прете напуштањем владе уколико се постигне било какав споразум о прекиду ватре.

После Хамасове бруталне егзекуције, шесторо талаца чија су тела пронађена у тунелу у Рафи, Израел је суочен са ерупцијом беса. Да је споразум склопљен, петоро од шесторо талаца били би живи јер су се њихова имена налазила на списку за евентуалну прву размену за Палестинце у израелским затворима.

Земља је четврти дан заредом блокирана масовним демонстрацијама. Покретање протеста усред рата и парализа националне економије изазвана генералним штрајком, само су потврда количине нагомиланог незадовољства. Јавност је уверена да су животи талаца могли да буду спасени. „Биби жели да коридор Филаделфи претвори у масовну гробницу. То нећемо дозволити”, поручују демонстранти користећи премијеров надимак и носећи Нетанјахуове фотографије са крвавом руком која прекрива његово лице, и потписом „Убица”.

Огорчење се претворило у дипломатски и политички захтев: што хитнији споразум са Хамасом, и по цену ослобађања хиљада Палестинаца из израелских затвора и повлачења из појаса Газе. Иако упознат са последњим истраживањима која кажу да споразум има широку подршку јавност, баш као и захтев да напусти политички живот, премијер упорно одбија сваку одговорност за судбину талаца који су се у Хамасовом заточеништву нашли умногоме због његових промашаја и игнорисања упозорења војних и цивилних обавештајних служби недељама пре једнодневне операције палестинских исламиста.

У време напада на југ Израела, 7. октобра прошле године, узето је око 250 талаца, а половина је ослобођена у новембру, током досад јединог договореног примирја. Од тада је најмање 27 талаца убијено или је страдало у израелским бомбардовањима.

У Израелу постоји убедљиво већинска сагласност да Хамас мора да буде уклоњен са власти у појасу Газе, коју држи од 2007, али се од владе очекује да ослободи таоце и да има јасан план за будућност палестинске енклаве када се рат заврши. Нетанјаху такав план нема. Уместо тога, подржава радикалне ционисте и своје ултраортодоксне партнере који верују да је рат прилика да се Палестинци из Газе протерају и да се обнове јеврејска насеља које је Израел напустио када је појас 2005. препустио Палестинцима. То је прилика да се уништи и Палестинска власт на Западној обали и оствари месијанска фантазија о Израелу од реке Јордан до Средоземља.

У страху да ће се коалиција распасти у случају споразума, Нетанјаху наставља да се бори за интегритет најдесније владе у историји Израела. Док крајња десница користи своје уцењивачке потенцијале, већина других министара нема храбрости да се супротстави. Изузетак је Јоав Галант, министар одбране, који се поново сукобио са премијером, позивајући владу да преиспита ранију одлуку о задржавању трупа на југу појаса Газе јер то није начин да се таоци врате кућама.

Амерички председник Џозеф Бајден и потпредседница Камала Харис састали су се у Вашингтону са америчким посредницима који припремају верзију споразума о прекиду ватре, који ће зараћеним странама бити понуђен по принципу „узми или остави”. Бајден је изјавио да Нетанјаху не ради довољно да би осигурао ослобађање талаца и не прикрива незадовољство што израелски премијер промовише војну силу и игнорише дипломатију: „Преговарам са мојим колегама и Египтом и Катаром, не са Нетанјахуом.”

Премијеров непомирљив став не само да иритира стотине хиљада Израелаца, већ израелску владу гура још дубље у међународну изолацију. Док прети обједињавање фронтова у Гази и на окупираној Западној обали, Нетанјаху не одустаје од „тоталне победе” која је у окрутном контрасту са жељом јавности да се спасу таоци. Премијер који никада није посетио кибуце на југу земље из којих је део талаца отет, осуђује заточенике у Гази на смрт, онемогућава да се десетине хиљада Израелаца врате својим домовима у Галилеји где траје сукоб са либанским Хезболасима. Остати на власти по сваку цену.