Нема стана испод 2.000 евра по метру квадратном

Цене некретнина у Србији скочиле су ове године од пет до 20 одсто, зависно од микролокације због општег поскупљења, а Београд је „шампион” по цени квадрата, оценио је данас потпредседник стручног савета Кластера некретнина Србије Милић Ђоковић. Он је за Бету рекао да очекује интензивнију купопродају од септембра.

„У Србији су цене станова скочиле у односу на прошлогодишњи просек, који је иначе био висок у поређењу са годином раније. Највише су скочиле цене у Војводини, а „шампион” је Београд по количини пара уложених у куповину и цени квадрата, јер се ту продају и најскупљи квадрати у Србији”, рекао је Ђоковић.

Оценио је да су цене некретнина скочиле због поскупљења свега – евроинфлације, набавке материјала, раста плата, и да се неће смирити, већ ће ићи навише, осим ако се не „смири” инфлација. „Ми не можемо да се правимо луди, евроинфлација постоји код нас и свуда, 1.000 евра сада и прошле године није иста цифра, односно јесте иста цифра, али не вреди исто. Дневница мајстора је прошле године била око 60–70 евра, а ове године је 80–90 евра”, казао је Ђоковић.

Истакао је да од овог месеца очекује интензивнију купопродају у Београду, због тога што долазе студенти, а станови се купују како би им се издавали. Према његовим речима, највише су скочиле цене станова у Миријеву и Јакову у односу на просечну цену. Он је рекао да је потребно гледати микролокацију не само по општинама већ и по насељима. „У Старом граду просечна цена станова је између 4.000 и 5.000 евра и ту скочи цена за два или три одсто, што је 100 или 200 евра више по квадрату, а у Миријеву је квадрат био око 1.800 евра, а сад је 2.500 евра и то је скок од 30 одсто”, објаснио је он.

Ђоковић је навео да у Београду не може да се купи стан испод цене од 2.000 евра по квадрату, па до 10.000 евра. Истакао је да не постоји значајна разлика у цени између новоградње и староградње, 10 и 20 одсто. Када је реч о староградњи, цена, како је навео, зависи од тога колико је зграда стара, да ли је стан очуван и колико је улагано, али је нагласио да постоји и новоградња која је „крш”. „Просечна цена у новоградњи је око 3.000 евра по квадрату у Београду, док је просечна староградња 2.300–2.400 евра и то је тих 10 до 20 одсто”, рекао је Ђоковић.

Он сматра да ће се градња за специјализовану изложбу Експо 2027, која се одржава у Београду од 15. маја до 15. августа 2027. године, одразити на цену некретнина, а да тренутно нема утицај.

Власница агенције за некретнине Катарина Лазаревић оценила је да цене у Београду не мирују, да су превисоке, а посебно новоградње, док код староградње још може да се „преговара”, али да и она почиње да се „диже”, јер прати новоградњу. Према њеним речима, продаја је „успорила” јер су високе цене, и ове године је много мањи промет него прошле године. „Сада купопродаја стагнира, зато што су цене врло високе и не могу више да расту јер за њих нема купаца. Тешко да ће се нормализовати, све док инвеститори упумпавају паре у новоградњу и формирају цене како они сматрају да треба. Држава ништа не ради за младе људе, не прави нове јефтиније станове, студентске домове, то не постоји, као ни за старе људе”, рекла је Лазаревићева.

На питање зашто тако брзо расту цене станова у Београду, Лазаревићева је навела да је велики прилив људи у главни град, као и да се град шири, а то према њеним речима није добро, јер „Београд није Србија”, као и да сви који дођу из унутрашњости налазе начине да купе стан, а не да закупе, јер им се то више исплати. Лазаревић је истакла да су у староградњи најскупљи мали станови (око 35 квадрата), јер их има мало у понуди, а налазе се у самом центру Београда, па квадрат кошта од 3.500 до 5.000 евра. „Цене квадрата у новоградњи за станове од 100 и више квадрата су од око 5.000 до 7.000 евра, углавном са обрачунатим порезом на додату вредност”, рекла је она.

На питање да ли специјализована изложба Експо 2027 утиче на раст цена некретнина, Лазаревићева је казала да „та прича нема везе са тржиштем некретнина”. „То што се приближава Експо, то нема никакве везе са тржиштем некретнина, већ су за инвеститоре који зидају поскупеле надокнаде, комуналије, као и грађевински материјал, а такође порасле и зараде радника”, казала је она.