О руској авангарди и „крају историје“

У Београду се од 6. до 8. септембра одржава Међународна научна конференција „Авангарда и крај историје“, у УК „Вук“. На личну иницијативу и у организацији проф. др Корнелије Ичин са Београдског универзитета и проф. др Сињити Мурате са Универзитета „Софија“ из Токија,  у нашој престоници ће се окупити близу педесет најеминентнијих зналаца руске авангардне књижевности и уметности из Русије, Украјине, САД-а, Израела, Јапана, Немачке, Италије, Француске, Швајцарске, Летоније и Србије.

Међу њима су философ и теоретичар књижевности Игор Смирнов, концептуална уметница и књижевни историчар Сабине Хенсген, најпознатији историчари руске авангардне уметности Џон Боулт, Николета Мислер и Јекатерина Бобринска, колекционар и историчар уметности Константин Дудаков Кашуро, писац и аутор књига о апсурду Анатолиј Рјасов, светски признати и превођени на различите језике историчари књижевности Михаил Вајскопф, Јелена Толстој, Тецуо Мочизуки, Јелена Пенска и Олга Бурењина Петрова, пионир у откривању стваралаштва Данила Хармса и Александра Веденског – Михаил Мејлах.

Упркос чињеници да рат између Русије и Украјине не јењава, да свакодневно гине огроман број људи, да власти хапсе, злостављају и осуђују на монтираним процесима руске грађане, да су претња и насиље постали део свакодневнице, да је слобода говора угрожена на свим меридијанима, да су владе многих земаља забраниле културне и научне контакте с Русијом, ова конференција позвана је да покаже неодрживост свих вештачких, бирократских, државних баријера пред дијалогом заснованим на добрим намерама, потрази за истином, уважавању другога. Тако Београд постаје место где се бране слободна мисао и слободна реч.

На конференцији ће бити разматрана питања појма „краја историје“, апокалиптике модернизма, пророштва о Холокаусту у светској историји почетком 20. века, смрти Југославије у „балканском бароку“ Марине Абрамовић, „живота након смрти“ московског концептуализма, варвара с краја европске цивилизације, „краја историје“ Кожева и андерграунда, смрти речи у поезији Гора, нуклеарне апокалипсе у поезији Сапгира, Хољина и Кузминског, краја света у скулптурама Брускина, краја историје у филму „Бајка“ Сокурова и др. Најзад, конференцију ће завршити рад „Универзалност заума“, као могућност напуштања временске осе и сједињења с космичком стваралачким умом.

Специфичност ове конференције је у томе што се независно, изван научних институција, са идејом да демонстрира снагу духа који окупља врхунске интелектуалце посвећене размишљањима о неприкосновеној вредности племенитих плодова људског ума – философије, књижевности и уметности.