Специфична поетика древних предмета

У Музеју савремене уметности у Београду до 23. новембра биће пред нама још једна изложба из циклуса „Уметност и личност – скулпторке из колекције МСУ”. У делу музејског здања на Ушћу изложена су дела Веније Вучинић Турински (1934) под називом „Магичност древног”.

Поменутим циклусом, којег чини дванаест самосталних и тринаеста групна изложба и у којем се представљају скулпторке које су својим стваралаштвом дале значајан допринос скулптури 20. и почетка 21. века, ауторка поставке др Рајка Бошковић разматра и сагледава двосмерни пут узрастања од личности до уметности и/или од уметности до личности.

Скулпторски опус Веније Вучинић Турински протеже се на нашој уметничкој сцени више од шест деценија и представља сасвим особену и несвакидашњу појаву. Kако је саопштено, специфичном уметничком поетиком ненадано нам открива ново и неочекивано виђење древних предмета, справа и ствари из свакодневног окружења који садрже и симболичку димензију. Истовремено обични и магични; далеки и блиски; огољени и тајанствени, облици њених скулптура плене својом, на први поглед, неспутаном игром, али и веома добро одмереном унутрашњом конструкцијом, што им даје компактност и убедљивост израза.  

Њено стваралаштво, истакнуто је, одраз је њеног става и схватања и живота, и уметности, које исказује у својим скулптурама јасно, језгровито, непоколебљиво и неопозиво. Ван икаквих помодних струјања, прокламованих наметнутих тенденција, грчевите тежње да уплива у актуелне уметничке токове... Кристално јасан, дубоко промишљен, свој пут следи беспоговорно од самих почетака свог уметничког деловања до данас. Несумњиво са потпуном свешћу и прихватањем шта из тога следи – неминовност суочавања са маргинализацијом; стављањем по страни њеног уметничког рада; недовољног стручног увида и осврта на уметнички допринос, а самим тим и изостанак одговарајућег укључивања у историјске прегледе уметности.

У пратећем тексту наглашено је дрво – основни и скоро једини материјал у њеној скулптури: „Њено дрво је најчешће црно као угарак; као оно са огњишта, које у себи још увек чува топлину; у коме се дошло до дубине смирења, али не и угаслости без живота. У тим и таквим облицима и предметима од дрвета (премазаног бајцом), садржана је сва снага и енергија дрвета као драгоцено језгро усахлог пламена. Али ниједан део дрвета у Венијим скулптурама нема призвук даљег пропадања, нити техницистичке дејствености монохромних рељефа и асамблажа од дрвета (такође обојених црном, али и белом или златном) Лујзе Невелсон. Напротив, добро пронађени елементи на Венијиним скулптурама стварају посебан свет архетипских облика на којима је сачувана и убедљиво дочарана топлина не само материјала (дрвета), него и целокупног призора.” 

Подсећа се и да је суштина свакако необичног али аутентичног стваралаштва Веније Вучинић Турински исказана упечатљиво речима Лазара Трифуновића, изреченим пре више од пола века, давне 1969. године: „Промене у уметности нису увек радикалне и тоталне, јер има и оних које се изграђују дугим, стрпљивим и методичним радом. Чини ми се да је то врло карактеристично за Венију Вучинић и њену генерацију, то одлучно, озбиљно и савесно изграђивање новог и свог уметничког света, што је у великој мери допринело да се прошире границе наше скулптуре и она обогати за једно ново схватање форме.”

Венија Вучинић Турински (1934, Kолашин), дипломирала је на Академији ликовних уметности у Београду (1962), где је завршила и постдипломске студије у класи Јована Kратохвила (1964). Члан је УЛУС-а (од 1963). Била је члан групе „10 плус”. Њени радови се налазе у многим музејским збиркама, и то Музеја савремене уметности у Београду, Народног музеја у Београду, Музеја града Београда, Народног музеја у Kрушевцу, Завичајног музеја Ровиња, као и у Галерији савремене уметности у Лазаревцу, Модерној галерији у Зрењанину, Галерији у Мурској Соботи, Дому културе у Прилепу и др. До сада је имала осам самосталних изложби, а учествовала је на бројним групним изложбама у земљи и иностранству. Јавна скулптура „Kорабља”, реализована у мермеру, постављена је у парку на левој обали Саве у Београду. Добитница је значајних награда, живи и ради у Београду.

Током трајања изложбе, поред јавних вођења, организоваће се и циклус предавања „Мисао о скулптури” која ће одржати др Рајка Бошковић, са посебним гостом за сваку од одабраних тема.