Четвртак, 18.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Специфична поетика древних предмета

Скулпторски опус Веније Вучинић Турински, представљен на изложби у МСУБ, протеже се на више од шест деценија и представља сасвим несвакидашњу појаву
Специфична поетика древних предмета
Потпис: „Велико рало”, 1984. (Фото Бојана Јањић/МСУБ)

У Музеју савремене уметности у Београду до 23. новембра биће пред нама још једна изложба из циклуса „Уметност и личност – скулпторке из колекције МСУ”. У делу музејског здања на Ушћу изложена су дела Веније Вучинић Турински (1934) под називом „Магичност древног”.

Поменутим циклусом, којег чини дванаест самосталних и тринаеста групна изложба и у којем се представљају скулпторке које су својим стваралаштвом дале значајан допринос скулптури 20. и почетка 21. века, ауторка поставке др Рајка Бошковић разматра и сагледава двосмерни пут узрастања од личности до уметности и/или од уметности до личности.

Скулпторски опус Веније Вучинић Турински протеже се на нашој уметничкој сцени више од шест деценија и представља сасвим особену и несвакидашњу појаву. Kако је саопштено, специфичном уметничком поетиком ненадано нам открива ново и неочекивано виђење древних предмета, справа и ствари из свакодневног окружења који садрже и симболичку димензију. Истовремено обични и магични; далеки и блиски; огољени и тајанствени, облици њених скулптура плене својом, на први поглед, неспутаном игром, али и веома добро одмереном унутрашњом конструкцијом, што им даје компактност и убедљивост израза.  

Њено стваралаштво, истакнуто је, одраз је њеног става и схватања и живота, и уметности, које исказује у својим скулптурама јасно, језгровито, непоколебљиво и неопозиво. Ван икаквих помодних струјања, прокламованих наметнутих тенденција, грчевите тежње да уплива у актуелне уметничке токове... Кристално јасан, дубоко промишљен, свој пут следи беспоговорно од самих почетака свог уметничког деловања до данас. Несумњиво са потпуном свешћу и прихватањем шта из тога следи – неминовност суочавања са маргинализацијом; стављањем по страни њеног уметничког рада; недовољног стручног увида и осврта на уметнички допринос, а самим тим и изостанак одговарајућег укључивања у историјске прегледе уметности.

У пратећем тексту наглашено је дрво – основни и скоро једини материјал у њеној скулптури: „Њено дрво је најчешће црно као угарак; као оно са огњишта, које у себи још увек чува топлину; у коме се дошло до дубине смирења, али не и угаслости без живота. У тим и таквим облицима и предметима од дрвета (премазаног бајцом), садржана је сва снага и енергија дрвета као драгоцено језгро усахлог пламена. Али ниједан део дрвета у Венијим скулптурама нема призвук даљег пропадања, нити техницистичке дејствености монохромних рељефа и асамблажа од дрвета (такође обојених црном, али и белом или златном) Лујзе Невелсон. Напротив, добро пронађени елементи на Венијиним скулптурама стварају посебан свет архетипских облика на којима је сачувана и убедљиво дочарана топлина не само материјала (дрвета), него и целокупног призора.” 

Подсећа се и да је суштина свакако необичног али аутентичног стваралаштва Веније Вучинић Турински исказана упечатљиво речима Лазара Трифуновића, изреченим пре више од пола века, давне 1969. године: „Промене у уметности нису увек радикалне и тоталне, јер има и оних које се изграђују дугим, стрпљивим и методичним радом. Чини ми се да је то врло карактеристично за Венију Вучинић и њену генерацију, то одлучно, озбиљно и савесно изграђивање новог и свог уметничког света, што је у великој мери допринело да се прошире границе наше скулптуре и она обогати за једно ново схватање форме.”

Венија Вучинић Турински (1934, Kолашин), дипломирала је на Академији ликовних уметности у Београду (1962), где је завршила и постдипломске студије у класи Јована Kратохвила (1964). Члан је УЛУС-а (од 1963). Била је члан групе „10 плус”. Њени радови се налазе у многим музејским збиркама, и то Музеја савремене уметности у Београду, Народног музеја у Београду, Музеја града Београда, Народног музеја у Kрушевцу, Завичајног музеја Ровиња, као и у Галерији савремене уметности у Лазаревцу, Модерној галерији у Зрењанину, Галерији у Мурској Соботи, Дому културе у Прилепу и др. До сада је имала осам самосталних изложби, а учествовала је на бројним групним изложбама у земљи и иностранству. Јавна скулптура „Kорабља”, реализована у мермеру, постављена је у парку на левој обали Саве у Београду. Добитница је значајних награда, живи и ради у Београду.

Током трајања изложбе, поред јавних вођења, организоваће се и циклус предавања „Мисао о скулптури” која ће одржати др Рајка Бошковић, са посебним гостом за сваку од одабраних тема. 

 

 

 

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.