Дан марке

Традиционално издање поштанских марака под називом „Дан марке” емитовано је 24. октобра. Пригодном марком номинале 46 динара Пошта Србије је обележила 125 година од увођења првог телефона у Србији.

Први телефонски разговор код нас вођен је у Београду 14. марта 1883. године, свега седам година после увођења телефона у свету. Веза је успостављена између Геодетског одељења Министарства војног, које се налазило на углу Булевара краља Александра и Улице кнеза Милоша, и војне инжењерске касарне на Палилули, која је тада била предграђе Београда. Први разговор обавили су војни министар Теша Николић и инжењерски капетан Коста Радисављевић.

Краљ Милан одмах је дао налог да се у државни буџет за наредну годину унесу средства за инсталацију телефонских станица у Београду за потребе Двора и војске.

Заслуге за први разговор припадају Панти Михајловићу, ТТ механичару, рођеном у Богатићу. Након што је у Шапцу завршио три разреда гимназије, Михајловић је отишао у Беч и ту завршио електротехничку школу. Одатле је отишао у Берлин и запослио се у фирми „Сименс-Халске”. Као признати стручњак, 1873. године премештен је у Њујорк где је радио као шеф у истој фирми. У Србију се вратио 1877. године. Године 1882. добио је концесију за подизање телефонских станица у Београду. Наредне године, поред поменуте телефонске линије, у Београду уводи још две: између зграде Лицеја и пожарне (ватрогасне) чете и између Народне скупштине и полицијске станице.

Увођење телефонских веза у Србији ишло је споро. На телеграфским линијама средином јануара 1886. године успостављена је прва међумесна телефонска линија између Београда и Ниша. Први телефонски разговор између ова два града водили су краљ Милан и Милутин Гарашанин. Прво „Правило о телефону” донето је 1890. године, када је одобрено да се за приватне потребе могу подићи телефонске линије са штацијама. Прва телефонска централа у Београду, са 50 бројева, монтирана је тек 1898. године на првом спрату Коларчеве куће. Јавни телефонски саобраћај у Београду почео је 1899. године са 28 претплатника.

(/slika2)Мотиви на марки су зграда на углу Кнеза Милоша и Краља Александра („Три листа дувана”), портрет ТТ механичара Панте Михајловића и телефонски апарат из 1896. године. Уметничку обраду марке урадила је мр Марина Калезић, академски сликар из Београда. Стручну помоћ пружио је Драгољуб Попоски, кустос ПТТ музеја у Београду и аутор више књига о историји и развоју телеграфа, телефона и поште код нас. Марке су штампане техником вишебојног офсета у новосадској штампарији „Форум” у шалтерским табацима од 25 комада марака. Тираж је 28.000 комада. На дан пуштања марке у оптицај емитован је пригодан коверат првог дана са жигом поште 11101 Београд.

Поводом обележавања 100 година од увођења првог телефона у Србији, Заједница југословенских ПТТ-а емитовала је 1983. пригодну поштанску марку номинале 3,50 динара, као и коверат првог дана.

Б. С.