Може ли Мишел Барније да изведе Француску из кризе

Човек који је упркос бројним изазовима успео да постигне миран „развод” Велике Британије и ЕУ добио је из Јелисејске палате нови деликатан задатак: да после два месеца од парламентарних избора покуша да пронађе кључ за политички блокирану Француску.

Емануел Макрон је именовао Мишела Барнијеа (73) за новог премијера (који је због својих година одмах од политичких противника добио надимак „француски Бајден”), надајући се да ће бивши европски комесар моћи да обезбеди већину у скупштини оштро подељеној на три табора. Иако су лидери странака крајње левице и деснице поручили да неће подржати нову владу националног јединства, Мишел Барније је обећао да ће дати одговор на нагомилани „бес” народа када буде одржао први говор као нови премијер Француске.

На церемонији примопредаје, поред одлазаћег председника владе Габријела Атала (35), он је поручио да ће се концентрисати на решавање низа проблема који изазивају негодовање француских гласача. Ако овај лојални члан десничарске Републиканске партије, који је током своје дуге каријере четири пута био министар и два пута европски комесар, буде изабран, биће најстарији од 26 премијера који су служили у Петој републици.

Али, политички ветеран конзервативаца није увек имао лепе рече за свог послодавца из Јелисејске палате.

„Председник је управљао овом земљом у унутрашњим и спољним пословима на усамљен и арогантан начин”, изјавио је Барније уочи председничких избора 2022, на којима је Макрон освојио други мандат.

Очито да је Макрон сада одабрао Барнијеа да учини супротно од онога што је он радио. Потребан му је искусан политички технократа, спреман на компромисе како би се направила нека врста „радног консензуса” на оштро поларизованој француској политичкој сцени.

„Он је нека врста НЛО-а на француском политичком небу. Тешко га је дефинисати и то га чини компатибилним са скоро свима”, објашњава за „Фајненшел тајмс” Оливије Герсент, високи француски званичник у Европској комисији, који је служио као Барнијеов шеф кабинета.

Барнијеов главни задатак биће да обезбеди стабилност уз минималну агенду док се бави забрињавајућом економском и финансијском ситуацијом Француске. Герсент каже да је то готово немогући задатак: „У Француској нема више од три особе које то могу. Барније је један од њих.”

Да би будућа влада Мишела Барнијеа опстала у парламенту биће му потребна подршка крајње деснице. Незадовољан оваквим исходом, лидер француске левичарске странке Непокорена Француска, Жан-Лик Меланшон, изјавио је да су народу његове земље „избори украдени”. Позвао је бираче Новог народног фронта, који је освојио највише гласова на изборима, да данас изађу на протесте против избора Барнијеа за премијера. Општа је оцена да је именовањем Барнијеа Макрон обезбедио „својеврсну победу крајње деснице”. Бриселски портал „Политико” истиче да ће опстанак нове владе зависити од добре воље лидерке крајње деснице Марин ле Пен. У својој оцени Ројтерс наводи да је Национално окупљање (РН), које је пре два месеца освојило треће место на изборима у Француској, сада заправо постала „сила иза трона”.

Ле Пенова је рекла да ће сачекати док се Барније не обрати парламенту пре него што одлучи да ли ће подржати његову владу, или да се бар не придружи левици која ће гласати против. Национално окупљање је изнело услове за подршку новој влади: мере у вези са куповном моћи, безбедношћу и имиграцијом, увођење сразмерне заступљености у парламенту и „поштовање” према посланицима крајње деснице. Сада је питање, закључује „Политико”, да ли Барније, који ће морати да прави компромисе, моћи да задовољи крајњу десницу, која се противи буџетским резовима, а који ће вероватно бити предложени како би се решила дужничка питања Француске.

Ако Ле Пенова не подржи Барнијеа то би могла да буде политичка катастрофа за Макрона, који је седам недеља покушавао да нађе новог премијера који може да добије већину у блокираном парламенту. Такав расплет би само појачао притисак на председника да да оставку, јер би многи закључили да се овако подељеном Француском не може управљати. Ако преживи гласање о поверењу, нови шеф владе ће морати одмах на посао. Француска мора да достави ЕУ предлоге за смањење јавне потрошње до октобра. Да би се придржавао правила ЕУ, Париз би морао да смањи издатке из државног буџета најмање 30 милијарди евра у 2025. години.

„Сазнаћемо да ли смо изашли из ове кризе тек када се изгласа буџет за 2025. годину (нацрт треба да буде представљен 1. октобра). То ће одредити да ли ћемо имати мир и дуговечног премијера”, констатује политичка аналитичарка Клои Морин.