Вучић тражи гаранције Рио Тинта

ЉУБОВИЈА – Председник Србије Александар Вучић затражио је данас од представника Рио Тинта чврсте гаранције да ће животна средина бити очувана и после отварања рудника литијума, а главна питања била су везана за квалитет вода, депонију која ће настати радом рудника и сумпорњу киселину и навео да Рио Тинто има изузетно лошу репутацију.

Извршни директор Рио Тинта Јаков Стаусхолм обећао је да ће та компанија уложити 100 милиона евра у исушивање депоније, и да ће Јадар бити први рудник литијума у свету који нема течну депонију, а тиме ће се, како је рекао, смањити и њена величина. Током разговора у Љубовији са грађанама Вучић је подсетио да је Рио Тинто имао великих проблема 1960-тих у Енглеској, 1970-тих у САД, да је у Канади у њиховом руднику била седам пута јача радијација од дозвољене, у Панами где су са рудником бакра непотребно размештали хиљаде људи и где им је земља уништена.

“У Јути сте имали проблема 1989, 1992. у Аустралији, рудник никла и бакра Мичиген, не зна се који је гори пример. Мадагаскар који је и дан данас велики проблем, затим Калифорнија”, навео је Вучић. Додао је да су сагледали и направили анализу седнице акционара у Бризбејну ове године.

“Кључно питање које се тиче Јадра је питање вода.  Те вас молим да нам на озбиљнији начин одговорите како ћемо да решимо сигурност и гарантујете ли ви, пре него што уопште дођете са папирима којима ћете то да гарантујете, да има смисла да уопште разговарамо и да вас чекамо, можете ли ви да гарантујете сигурност, чистоћу наших вода, да неће бити било каквог преливања из подземних вода у Јадар, из Јадра у Дрину, из Дрине у Саву и Дунав”, упитао је Вучић представнике Рио Тинта.

Додао је да је друго питање депоније, а треће питање сумпорне киселине и сигурности.

“Ми ћемо да обезбедимо транспорт и пругу и све што је потребно. Само можете ли ви да гарантујете сигурност и безбедност за људе? И оно што је такође важно, што људе највише занима, то је њихово пољопривредно земљиште у околини самог рудника. Могу ли да гаје исти кукуруз, могу ли да имају исту малину, могу ли да имају исто воће и поврће. Ја знам да ви водите огромну компанију са 57.000 људи, једну од најмоћнијих у свету. Ја вас молим да се концентришете и да нам дате одговоре подељене у ове три групе. Вода, депонија, сумпорна киселина”, рекао је Вучић.

Извршни директор Рио Тинта Јаков Стаусхолм поздраво је Вучићеву, како је рекао, изузетну заинтересованост и посвећеност питању ископавања литијума.

“Рио Тинто је компанија стара 150 година и ми имамо изузетна достигнућа, али такође имамо и тешка поглавља у нашој историји, као што сте ви с правом издали. Оно што је итекако јасно јесте да данас рударење може да се ради на безбедан начин, у складу са највишим стандардима животне средине и то јесте наша одговорност”, рекао је Стаусхолм.

Истакао је да је, када је преузео место извршног директора пре три и по године, представио четири циља пред компанијом и један је да морају имати највише стандарде када је реч о животној средини, о заједници, о друштву и према владама за све што раде. “Тако да не могу да правим никакве компромисе по том питању. И заиста чврсто верујем и гледам све вас грађане овде у очи да ми развијамо изузетан пројекат овде”, рекао је Стаусхолм.

Што се тиче депоније, он је нагласио да готово сви рударски комплекси у свету имају отпад у течном стању, који иде заправо у нека јаловишта која нису баш најбоља решења за животну средину.

“Ми смо одлучили да потрошимо више од 100 милиона евра додатних како бисмо извукли воду и осушили ту депонију, што је далеко боље решење, када је реч о животној средини. То је први литијум рудник у свету који неће имати ово мокро јаловиште. Друго, ми депонију сводимо на минимум, као што овде можете да видите узорке, тако што ћемо их сушити. Негде око половине ће моћи да иде подземно и да се ту поново попуњава, а од преосталог дела нешто од овог отпада може да се користи за изградњу путева”, рекао је директор Рио Тинта.

Додао је да ће депонија у Јадру имати далеко нижи притисак на животну средину од депоније него у било ком другом руднику литијума на планети.  Инжењер Јован Милићевић из Рио Тинта објаснио је да у случају Јадра постоје два хоризонта подземних вода.

“Прве подземне воде о којима ми као обични грађани размишљамо су оне које имамо у својим бунарима, када се ископа бунар до дубине од 10, 20 или 25 метара. И то су условно чисте воде, мада су код нас, нажалост, јако пуно загађене, зато што немамо уређене системе канализације. А друге воде које постоје у долини Јадра су те тзв. рудничке воде, и те воде се, у том случају, налазе у самом лежишту и окружују само лежиште”, навео је Милићевић.

Он истиче да  вода не може да уђе у само окно и да изађе горе. "Рудничке воде морате да евакуишете из рупе. Свака кап те воде је ресурс који се пречишћава малтене до нивоа дестилаторне воде”, рекао је инжењер.

Додао је да пројекат подразумева коришћење рударске запуне, како не би било слободне површине која би могла да изазове слегање. Говорећи о фолији, Милићевић је рекао да хидроизолација депоније подразумева и додатна два слоја.

"Иако је та фолија сасвим довољна, али овде имам превентивно додатна два слоја од природних материјала заснована на глини. Преласком на сушени отпад површина за формирање депоније смањена је три до четири пута", рекао је инжењер. Када је у питању сумпорна киселина, Милићевић је истакао да она има своју улогу и то је материја која се купује, како би се добио производ који је потребан.

"Она се не полива по људима и не баца се уоколо и не излива се. Улога је да изврши неутрализацију - казао је он и додао да је отпад на крају база, а не киселина, преноси Танјуг.