Грешник на тениском трону

Италија је дуже од пола века – откако је установљена светска ранг-листа (1973) – чекала да види свог првог тенисера на челу те листе, Јаника Синера (23), који је пре три месеца преузео то место од Новака Ђоковића. Међутим, на тај историјски тренутак одмах је пала сенка. Откривено је да је Синер почетком пролећа два пута био позитиван на допинг-тесту, али и да није испаштао због тога, што је у најмању руку необично. За сличан прекршај десетине тенисера и тенисерки било је суспендовано од неколико месеци до две године, међу њима и Андре Агаси, Мартина Хингис, Симона Халеп, Ришар Гаске, Марија Шарапова, Марин Чилић…

Синер тврди да се није допинговао и да се забрањени стероид за увећање мишићне масе налазио у спреју који је користио његов физиотерапеут. Досадашња пракса је показала да спортисти не могу да буду невини чак и када су нехотице дошли у контакт с недозвољеним супстанцама. Сетимо се само како је Ришар Гаске испаштао због страсног пољупца који му је у дискотеци у Мајамију приредила једна девојка под дејством кокаина… Светска антидопинг агенција узела му је то као олакшавајућу околност и смањила казну с две године на шест месеци забране такмичења.

Остаје нејасно како се Синер извукао из ове крајње нелагодне ситуације. Међутим, не може му се оспорити све оно што је постигао до тог тренутка, поготово када се зна колико је његов тениски пут био нетипичан. Из планинске забити стигао је до тениског врха.

Рођен је 16. августа 2001. у Сан Кандиду (нешто више од 3.000 становника), а до 13. године живео је у оближњем Сесту (мање од хиљаду) у Јужном Тиролу, на граници Италије и Аустрије, где се углавном говори немачки. Тако је и Јанику немачки био матерњи. Отац Јохан и мајка Зинглида радили су у једном ресторану на оближњем скијалишту: отац као кувар, а мајка као конобарица. Пре но што су добили Јаника, усвојили су дечака из Русије који се зове Марк.

Слично као и Ђоковићу, Синеру је први спорт било скијање, у којем је имао солидне резултате у пионирима. Са седам година, по жељи свог оца, пробао је тенис коме се озбиљније посветио од 13. године. Тада је хладан тиролски ваздух заменио топлом обалом у Бордигери, где се усавршавао у академији Рикарда Пјатија. Пошто је овај стручњак тренирао и Ђоковића у тинејџерским данима, Синер је као 14-годишњак имао прилику да на једном тренингу размени пар удараца с Ђоковићем, који је у том тренутку већ био на челу светске ранг-листе. Ипак, Синеров идол је био Роџер Федерер.

Крајем августа 2018. ушао је међу првих хиљаду на светској листи, средином фебруара 2019. направио је џиновски скок са 546. на 324. место, осам месеци касније пробио се међу првих 100 (93. место, АТП га крајем 2019. прогласио новајлијом године), у новембру 2021. међу 10 (девети). Ову годину почео је на четвртом месту, а после Ролан Гароса преузео је челну позицију. Освојио је 15 турнира од којих је најважнији Аустралијан опен (2024). Са италијанском екипом подигао је пехар Дејвис купа (2023). Обожава пицу, суши и слаткише. Као свој највећи квалитет наводи смиреност. Омиљени музичар му је Еминем, а ТВ серија – „Бекство из затвора”.