Слобода пред штафелајем

Ваљево – Кад седнем пред штафелај осећам се слободно, могу на платну да сликам шта пожелим, да пустим машти на вољу, да се пронађем у нечему. Ту сам у свом свету – каже П. К. (24), један од десетак осуђеника на издржавању казне у Казнено-поправном заводу за малолетнике у Ваљеву који су учествовали у овогодишњој 19. Ликовној колонији „Обница 2024”, недавно приређеној у затворском кругу.

У организацији Управе за извршење кривичних санкција при Министарству правде, колонија је окупила и неколико гостију, ликовних педагога из Ваљева и околине.

П. К. каже да никада пре затвора није сликао, да је то први пут учинио овде, уз помоћ инструктора који су му открили различите сликарске технике и технику мозаика. Покушава, додаје, да своје слободно време искористи на добар начин – нацртао је цркву, кућу, сада је на реду цвет...

За разлику од њега, осуђеник Ј. Ј. (26) одавно је показао уметничке склоности, овде му је пружена прилика да напредује радом у музичкој и ликовној секцији. Током колоније сликао је манастир који му је остао у сећању из раног детињства.

– Док траје ликовна колонија време проводимо као да смо напољу, као да нисмо у заводу, сликамо, дружимо се – рекао је он и додао да боравак у затвору утиче и на избор мотива његових слика.

– Имамо више времена да се посветимо богу и религији, па и на мојим сликама преовлађују религијски мотиви. Имам амбиције да ово наставим и после затвора, да стекнем високо образовање и да се посветим уметности – прича Ј. Ј. док левом руком прави спретне потезе на сликарском платну.

Марија Вукосављевић, самостална уметница, раније гост-уметник на овим ликовним колонијама, сада сарађује са Казнено-поправним заводом у Ваљеву у реализацији ликовних радионица са осуђеницима. Сарадник је и у организацији ове ликовне колоније, на којој су осуђеници учили разне сликарске технике и технику мозаика.

– Уметност је слобода, они се у тих пар сати рада осећају слободним. Уметности се не можеш посветити а да ниси слободан. И овде, упркос ограниченим условима, они осећају ту слободу – истакла је Марија Вукосављевић. Додаје да су осуђеници врло посвећени уметничком раду, да им је, уз таленат који поседују, суштински потребно и више разговора, дружења, осмеха...

Организовањем манифестација као што је ова ликовна колонија ствара се стимулишућа средина за осуђене, за препознавање и јачање њихових потенцијала и капацитета, навела је Биљана Ристић, васпитач у КП заводу у Ваљеву.

– Креативно изражавање је снажан алат за јачање самопоуздања. Осећај постигнућа који долази довршавањем уметничког дела може бити значајан за оне који се не истичу у другим подручјима. Прилика за креативно изражавање не ублажава само досаду и није само начин за провођење слободног времена већ подстиче позитивно расположење и осећај задовољства – истакла је она, додајући да осуђени често током рада у некој од секција покажу нова интересовања и препознају способности за које нису ни знали да их имају.

У затворској цркви Светог Димитрија, која је још у изградњи, изложени су и радови осуђеника који су се посветили техници мозаика на овогодишњој ликовној колонији.

– Имајући у виду да се током третмана често бавимо и духовношћу, а знамо да уметности нема без духовности, јако нам је важно изражавање осуђених о овој теми кроз ликовну уметност – констатовао је Никола Савић, васпитач у КП заводу за малолетнике у Ваљеву. Он је изразио наду да ће мозаици које су осуђени урадили током колоније бити уграђени у соклу затворске цркве која се гради.