Курти глуми хуманитарца да би колонизовао север КиМ

Док катанчи зграде српских институција на северу Космета, онемогућавајући Србима елементарне услове за живот, ислеђује политичке представнике српског народа, премијер привремених приштинских институција Албин Курти и његов режим показали су да не одустају ни од демографског инжењеринга и колонизације. Због тога је Приштина недавно најавила пројекат изградње 200 кућа у северном делу покрајине, намењених Албанцима, Бошњацима, Ромима и другим етничким групама, свима изузев Срба, које власти тзв. Косова спроводе с удружењем „Сирочад Балкана”, да би све имало хуманитарни призвук. Да Курти нема намеру да одустане од ове идеје, потврђује и то што је пре неколико дана његова влада одобрила одлуку којом се председнику поменутог удружења Халиљу Кастратију даје на коришћење имовина на период од 99 година.

Уз све то приштински режим већ приводи крају градњу 40 кућа, највећим делом у Косовској Митровици. Наравно, Срби, који чине 95 одсто становништва на северу, искључени су и из овог пројекта и све то док су повратничке куће и остала имовина њихових сународника јужног од Ибра по целом Космету на удару пљачкаша и екстремиста који их уништавају. Као и у многим другим ситуацијама, ниједног момента се нико од представника међународног фактора на Косову и Метохији није огласио с питањем зашто Курти не прави куће и за Србе.

На удару првог пројекта од 40 кућа нашла су се најпре мултиетничка насеља у Косовској Митровици, Брђани и Микронасеље, где су објекти већ завршени, али је непознаница у којим општинама је Куртијева грађевинска машинерија још градила. Податке не износе јавно, као што не говоре ни о детаљима где ће бити 200 нових кућа. Председник скупштине општине северна Митровица Неџат Угљанин за „Политику” није могао да каже колико ће новим пројектом бити саграђено кућа у Косовској Митровици, осим што је рекао да је „министарству за локалну самоуправу предато сто захтева”. „За нове куће је аплицирало сто људи, али све иде преко Министарства за локалну самоуправу. Ми у овај пројекат нисмо укључени. Министарство има своје комисије које већ излазе на терен”, каже Угљанин.

С обзиром на то да ни локална самоуправа у северној Митровици, на чијем је челу Бошњак Ерден Атић, који је добио тек нешто више од 500 гласова на изборима, уз бојкот Срба, не зна колико ће се кућа градити у овој општини, стиче се утисак да се подаци о изградњи крију, али на наговор Приштине. Наиме, иако је већ довршено 40 кућа за „Албанце и остале заједнице”, ниједном за ово време од пролетос Курти није изашао с податком где је и за коју заједницу колико објеката сазидано.

Ако је судити по овом пројекту, који подразумева 200 кућа, онда се може претпоставити да ће и у наредном највише бити распоређено у Косовској Митровици, Брђанима и Микронасељу, евентуално у мултиетничком селу Суви До, док је сам град већ пребукиран. Када је у реч о општини Звечан, и тамо је питање где ће привремена косовска влада да уложи паре, ако се зна да Албанци живе у селима Видомирић, Жаже, Бољетин и Липа, али и да су готово сви Албанци у тим селима скућени и гравитирају ка јужном делу Косовске Митровице, где или имају куће, или живе у стамбеној згради.

Под знаком је питања да ли ће неко од албанских сељана, који стално живе у ова четири села бити вољан да силази у град Звечан, имајући у виду да се ово становништво бави пољопривредом и сточарством. На основу тога може да се претпостави да Курти овде намерава да настани Албанце из других делова КиМ, не би ли колонизовао север. При томе, у општини Звечан живи врло мали број Бошњака, као и у општини Лепосавић, који су сконцентрисани у селима Врачево и Рватска, али они углавном фигурирају ка општини Нови Пазар, па је могуће да ако им косовска влада направи нове куће, оне ће бити празне. Или ће се и ту опет населити Албанци.

Иначе, у општини Лепосавић три села су насељена искључиво Албанцима, али и тамошњи живаљ је углавном окренут ка јужној Митровици, повезан путем преко копаоничких висова са овим делом града. У општини Зубин Поток је једно село насељено Албанцима –  Чабра, али је и тамошњи живаљ окренут јужној Митровици, па је непознаница да ли Курти има намеру да Албанце из тог села насели у сами Зубин Поток или да им куће изгради у селу.

Када су у питању Роми, Египћани и Ашкалије, ту се привремена косовска влада неће претргнути јер се на северу КиМ, по слободној процени, они могу избројати на прсте обе руке, с обзиром на то да је скоро 100 одсто Рома, Египћана и Ашкалија који су после 1999. године били у Лепосавићу, Звечану и Косовској Митровици добило трајни смештај и вратило се углавном у места одакле су за време рата расељени. Осим што се ни у једном од два Куртијева пројекта не помињу Срби, искључени су и Горанци.