„Пала” прва пресуда за трговину биткоинима

О пресуди Вишег суда у Суботици, првој у Србији у којој је предмет спора била исплата динарске противвредности криптовалута, не престаје да се говори ни годину дана од њеног доношења. Повод да се одлука судије Јелене Петрик Поповић поново коментарише је одлука Апелационог суда у Новом Саду да укине првостепену пресуду и наложи понављање поступка.

Осим што је прва пресуда у Србији, која је изречена због трговине биткоинима, одлука судија и у првостепеном и у другостепеном поступку у конкретном парничном поступку отворила је и многа питања.

Поступак о ком се говори покренут је 2021. по тужби коју је Душко Проле из Новог Жедника поднео против до тада једног од најбољих пријатеља Горана Благоичевића наводећи у њој да му је 2017. године дао 22.700 евра и усмено га замолио да му за тај новац у својој дигиталној мењачници купи десет биткоина и 15.785 голема. Благоичевић, међутим, то није урадио.

И док је Проле у тужби навео да постоје сведоци договора и куповине криптовалута, Благоичевић тврди да је његов бивши пријатељ „исконструисао причу” и да му никада није дао поменути новац, па самим тим он није ни могао да купи биткоине и големе на начин како је то тужилац навео.

После годину дана поступка, судија Јелена Петрик Поповић донела је пресуду којом је делимично усвојила тужбени захтев Прола – да му тужени исплати противвредност десет биткоина, али не и 15.785 голема. Првостепеном пресудом, наиме, одбијен је део тужбеног захтева који се односио на големе и у том делу она је постала правноснажна.

Благоичевић је тако обавезан да тужиоцу исплати 49. 036.865,30 динара, колика је била вредност десет биткоина у децембру 2021. године, то јест у време када је тужба поднета.

Осим што је предмет спора трговина криптовалутама које нису општеприхваћено средство плаћања, случај је заинтересовао правну, али и лаичку јавност и због чињенице да је тужба поднета четири године после, наводно, нанете штете, односно у време када је вредност биткоина и голема била највећа и када је она са 22.700 евра „нарасла” на више од готово 420.000 евра.

Трочлано судско веће новосадског Апелационог суда, међутим, није се сложило са ставом судије Вишег суда у Суботици. У решењу другостепеног суда, у које је „Политика” имала увид, поред осталог наводи се да „првостепени суд неоправдано изводи закључак да је предметна трансакција извршена 14. јуна 2017. године, извршена у име и за рачун тужиоца, односно по његовом налогу и његовим новцем, будући да те чињенице током првостепеног поступка нису расправљене и на несумњив начин утврђене”.

– У спорном периоду трговање криптовалутама и дигитална имовина нису били регулисани позитивним законским прописима у Републици Србији, будући да је Закон о дигиталној имовини ступио на снагу 29. децембра 2020, а да је почео да се примењује 29. јуна 2021. године… Преурањен је закључак првостепеног суда да је тужени у име и за рачун тужиоца, по његовом усменом налогу купио десет биткоина – наводи се поред осталог у пресуди Апелационог суда у Новом Саду.

Адвокат Драгољуб Мартиновић, један од адвоката туженог Благоичевића, каже за „Политику” да се у образложењу одлуке Апелационог суд показује висок степен разумевања шта је дигитална имовина, те се долази до закључка да је неприхватљиво да се са дигиталном имовином тргује ван законом предвиђене форме.

– Мало је нејасно због чега одлука није преиначена с обзиром на то да је јасно да тужилац није могао да стекне дигиталну имовину на начин који је описао, па самим тим ни да постави захтев какав је поставио у овом поступку. Управо због природе постојања дигиталне имовине, интенција је да се овај промет регулише путем постојања „дигиталних платформи” на којима се уз контролу и регулативу државе одвија промет. Закон који регулише ову област код нас је донет тек 2022. године, далеко после ситуације која се описује у тужби. Стога је потпуно јасно да није могуће да тужилац, на начин који описује, постане власник дигиталне имовине, без икакве контроле овлашћених лица, без пореског аспекта који је нужан. Самим тим је и захтев неоснован – објашњава Мартиновић.

Другостепени суд, објашњава наш саговорник, упућује првостепени суд у Суботици да покуша да утврди све релевантне чињенице на начин како се одвијао овај пословни однос, ако га је уопште било.

– Овакве пресуде су нужне и битне да би се људима на територији Србије објаснило да је немогуће трговати готовином и ван законом овлашћених институција, већ да би све даље трансакције требало да се одвијају на законом предвиђен начин и уз контролу банака и надлежних државних органа. Надам се да поновљени поступак у Суботици неће дуго трајати, као и да ће коначна одлука бити пример и узор како судови у Србији и региону треба да третирају промет дигиталном имовином – наводи Мартиновић.