Председнички разговори с народом

Слободан Милошевић користио је специфичан стил комуникације с народом, заснован на масовним скуповима. Иако је формално одржавао контакте с народом кроз масовне догађаје и јавне наступе, Милошевић није практиковао отворени дијалог с грађанима или одговарао на њихова питања.

Коштуница је био интровертан у односу с народом и мање присутан у директним разговорима с грађанима. Његов стил вођења политике био је резервисанији и формалнији. За време мандата често је комуницирао кроз политичке говоре и званичне изјаве, а мање кроз директне сусрете с грађанима. Његова комуникација с народом била је ограниченија, што се може тумачити као дистанцираност или неспособност да успостави ближи контакт с грађанима.

Борис Тадић, као човек из круга двојке, никад није успео да успостави контакт с људима из народа. Упркос свим напорима да се приближи народу, његови разговори били су формални.

Покушај његовог тима за односе с јавношћу да га у кампањи представи као човека из народа који одлази код српских сељака и улази у њихове штале доживео је фијаско и умногоме допринео његовом губитку избора.

Вучић је јединствен, можемо слободно рећи, уникатан у свом односу с народом који га доживљава као свог – народног председника. Он има изузетан осећај за испитивање пулса народа и прихватање сугестија обичних људи које су његови претходници игнорисали. Његов речник је народу близак и доживљавају га као једног од њих.

Иако је рођени Београђанин, он има посебан сензибилитет према људима из малих средина с којима има директан контакт и зна да их мотивише. Често користи народне изреке које користе и људи из народа. Ауторитет који има код народа произлази из његове харизме, изузетног политичког умећа и страсти, као и огромне енергије да проблемима иде усусрет и да их решава.

Његова одлука да пресели свој кабинет у Лозницу, у војну касарну, и да са народом разговара пет дана ући ће у све књиге о вођењу политике и комуникације с грађанима.

Вучић је у последња три месеца у Србији угостио председника Кине Си Ђинпинга, канцелара Немачке Олафа Шолца и председника Француске Емануела Макрона.

И са тих међународних висина он одлази Лозницу, у касарну, да с обичним људима разговара о јадариту, очекујући и супротно мишљење, али увек спреман да аргуменовано разговара и свакога пажљиво саслуша. Вучић визионарски разуме да је тај минерал богатство које Србија има и да је јадарит велика развојна шанса коју Србија не сме да пропусти.

Ниједан његов претходник није смео да разговара с народом о проблемима које је друштво имало.

Коштуница и Тадић никад нису разговарали с народом о испоручивању Милошевића и српских генерала Хашком трибуналу.

Вучић с обичним народом разговара и људима објашњава колики је за Србију значај једног минерала који се зове јадарит.

И то пет дана стациониран у касарни у Лозници.

Милорад Додик је пре неки дан рекао да је Вучић ујединитељ свих Срба, али он је истовремено и обновитељ Србије.

Медијски стручњак

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа