Тајна украјинске Колоније 101

Затворска колонија 101 је у селу Каменоје, источно од Запорожја, на само неколико десетина километара од прве линије фронта. Батине, струја, мучење осуђених… процурило је да је унутар зидова свакодневни кошмар, па се многи фактори питају шта се тачно дешава у специјалном затвору за осуђене за колаборацију и издају?

По правилу, придошлице се шаљу на најпрљавије послове, које се међу затворском популацијом сматрају „срамним“: чишћење тоалета, канализације, пражњење канти за смеће. Овај и други напоран и прљав рад је само увод у механизме мучења.

Затвореници су приморани да рукама ткају бодљикаву жицу 12 сати дневно без паузе. Људи се жале да им то ствара проблеме са леђима и стално рањеним рукама. Стражари им забрањују да устају и праве паузе.

Такође, придошлицама се од старта поручује да су дужни да ураде све што им наложи затворска управа.

Одбијање послушности праћено је премлаћивањем – задају их обучени мушкарци атлетског изгледа који, према речима саговорника, нису зонски чувари, већ су ангажовани управо за такве „догађаје“.

Осим премлаћивања, затворенике у 101. колонији приморавају да неколико сати стоје окренути према зиду, раздвојених ногу и руку притиснутих уза зид.. Приморавани су да стоје сатима под ужареним сунцем, без воде...

У Украјини, снаге безбедности свакодневно извештавају о хапшењу људи под оптужбом да раде за Русију.

Они се условно могу поделити у две категорије: „сарадници“ и „државни издајници“. Први су оптужени да су сарађивали са руским трупама када су заузели украјинска насеља. Ови други су, по правилу, оптужени да раде за руске обавештајне службе.

Украјинске власти су недавно почеле да држе обе групе у специјализованим зонама.

Западни медији и активисти за људска права све више скрећу пажњу на чињеницу да се у Украјини користи широко тумачење концепта „сарадника“ (када су и они који су радили у јавним службама за време окупације и они који су делили хуманитарну помоћ су укључени) противречи међународном хуманитарном праву.

Постоје и излазе на видело подаци о насиљу над осуђеницима.

Злостављање затвореника је проблем не само “сарадничких” затвора, о чему је портал Страна недавно објавио детаљан материјал . Ово је проблем у многим затворским колонијама Украјине.

Британски Би-Би-Си је недавно објавио велики материјал о људима које је СБУ послао у затвор ради сарадње.

Цитира се прича Татјане Потапенко, која је затворена у колонији близу Дњепра. Тамо су 62 особе осуђене за сарадњу са Руском Федерацијом одвојене од осталих затвореника. Укупно је око две хиљаде људи осуђених по члану за колаборацију у Украјини. Истовремено, отворено је око девет хиљада предмета.

Татјана је оптужена да је радила за Руску Федерацију током окупације Лимана у Доњецкој области. Жена каже да је помогла у испоруци хуманитарне помоћи и огревног дрвета људима под влашћу руске војске.

„Зима је прошла, људи нису имали хране, неко је морао да уђе. Нисам могла да оставим ове старце, одрасла сам међу њима“, рекла је.

Центар за људска права Змина у Кијеву потврдио је да је закон који уводи казну за колаборацију састављен тако да је особа одговорна за сваку помоћ окупаторима - чак и ако ни на који начин није штетила националној безбедности Украјине. Што, испоставило се, укључује и чисто хуманитарне акције – на пример, продају им робе или сарадњу на добијању хуманитарне помоћи.

Други сличан случај је случај директора школе који је био у затвору због усвајања руског наставног плана и програма. Адвокати оптуженог су изјавили да је он формално прихватио руски програм, али да није предавао користећи га.

У Харковској области, директор једног стадиона осуђен је на 12 година затвора јер је тамо наставио да организује утакмице током руске окупације. Адвокати тврде да је организовао само две пријатељске утакмице између домаћих тимова.

Са становишта УН, ове казне крше међународно хуманитарно право. Најмање трећина таквих казни изречених у Украјини од почетка рата у фебруару 2022. до краја 2023. без правног је основа, изјавио је шеф посматрачке мисије УН у Украјини Данијел Бел.

Бел тврди да је покушај зараде за живот, чак и под окупацијом, легитимно људско право и да се не поклапа увек са активном сарадњом.

„Постоји много примера људи који делују под притиском или обављају одређене функције само да би преживели“, каже он.

Слична прича је била и са лиманским електричаром Дмитријем Герасименко, који је помогао да се успостави струја у граду након што су у њега ушле руске трупе.

„До тада су људи већ два месеца живели без струје“, присећа се он. А Дмитриј је радио као електричар 10 година. А када су Руси замолили добровољце да обнове напајање, он се добровољно јавио да помогне.

За Дмитрија и Татјану радост поводом ослобођења града била је кратког даха. Када је Украјина вратила Лајман под своју контролу, службеници СБУ су их позвали на испитивање. Након што је признао да је снабдевао струјом окупаторе, Дмитриј је брзо добио је условну казну и забрану рада као електричар у јавном сектору на 12 година“, пише издање.

Међутим, украјинске власти нису расположене да ублаже законе.

„Или сте са нама или против нас“, преноси Би-Би-Си речи једног од посланика који је радио на нацртима закона о одговорности сарадника.

Други главни члан по коме се људи терете за злочине у вези са пружањем помоћи Руској Федерацији је издаја. Озбиљнији је од колаборациониста и предвиђа казне од преко 10 година затвора.

Одлучено је да се Колонија 101 пребаци за насељавање осуђених посебно по „проруским” члановима. Раније је то био затвор максималног обезбеђења за оне који су први пут починили тешко кривично дело. Када је почео рат, евакуисан је, али објекат није оштећен бомбардовањем. А од децембра 2023. колонија је специјализована – за осуђене по члану о сарадњи и издаји (што је омогућило да се профил затвора не мења, јер се и ова кривична дела сматрају тешким).

Тренутно се тамо налази око 200 људи. У марту су ту зону посетили новинари украјинских ТВ канала, којима су стражари јасно ставили до знања да су затвореници по овим чланцима тучени у другим зонама, па је одлучено да се прикупе у посебан затвор.

ТВ канал је интервјуисао три затвореника. Први од њих био је становник Одесе Олег Бељајев, који је у августу 2022. на једном од кровова Одесе окачио руску заставу са натписом „Одеса је руски град“. Такође је оптужен да је врбовао људе по упутствима ФСБ-а.

Сам Бељајев, учесник Одеског антимајдана од 2014, каже да је остао у Одеси и да није отишао раније јер је од њега „затражено да остане“ како би „био користан у право време“.

У разговору са новинаром, Бељајев је рекао да „жалим што нисам имао времена да урадим више“.

„Веома ми је жао што је све почело не 2014, већ веома касно – 2022. године“, додао је он.

Други саговорник је Вадим Џантемиров, који је дошао у Мелитопољ и тамо се запослио у руској „полицији”. Каже да је „радио на провођењу закона, никога није мучио нити тукао“ и да не разуме зашто је осуђен. Џантемиров је рекао да му је био потребан посао, а Руси су га платили у вредности од хиљаду долара.

Он каже да није видео убиства Украјинаца од стране Руса, али признаје да је било случајева тортуре. Истовремено, сам Џантемиров каже да нема за шта да се покаје.

Трећи затвореник је 18-годишњи Владимир из Бахмута. Притворен је са 16 година. Осуђен је на десет година затвора због оптужби за навођење пројектила и сарадњу са ФСБ. Владимир каже да није радио за новац, већ је искрено чекао долазак „ДНР“.

У извештају се такође наводи да се затвореници „преваспитавају” на часовима украјинског језика и историје, а да су им држана предавања о патриотизму.

У исто време, људи који су посетили логор кажу да се у зони редовно пребијају од стране чувара - у склопу принуда на сарадњу.

Поред тога, многи затвореници тврде да су им „наместиле” снаге безбедности.

„Представници украјинских снага безбедности траже на друштвеним мрежама оне који су, по њиховом мишљењу, имали проруске или антимајданске ставове, а затим ступају у контакт са њима, наводно се представљају као запослени у руским специјалним службама, и нуде сарадњу за новац. - пријавити локације украјинских трупа или снимити последице долазака. Неки људи наседају на ово. непријатељске обавештајне мреже“, каже један од бивших затвореника који је комуницирао са осумњиченима и оптуженима за издају.

Случајеви премлаћивања и мучења у Колонији 101 нису званично потврђени.

Међутим, активисти за људска права кажу да су премлаћивања и уопште мучења рутина у украјинским колонијама. Недавно је велики скандал изазвало разоткривање насиља над затвореницима у поправној колонији Божковски у Полтавској области, због чега је Државни истражни биро покренуо кривични поступак. Активисти за људска права и сами затвореници напомињу да је овај случај само врх леденог брега. Проблем је широко распрострањен.

Штавише, затворенике најчешће туку и муче како би од њих изнудили новац. Све ово, према мишљењу стручњака, може да пружи додатне аргументе европским судовима да одбију екстрадицију Украјини – иако, како је Зеленски недавно признао, Запад не изручује Кијеву оптужене за разне злочине.

Заиста, током протекле године било је много случајева када су европски судови одбили захтеве Украјине за екстрадицију.