Београд чека да Брисел убеди Приштину

Председник Србије Борис Тадић тренутно је у лагоднијој ситуацији од председника и премијера Косова Фатмира Сејдијуа и Хашима Тачија. Београд је усагласио ставове са Уједињеним нацијама о условима за присуство Еулекса на Косову и Метохији, које је прихватила и Европска унија, и сада остаје само да чека да међународна заједница, за коју је Тадић уверен да има довољно инструмената за то, убеди Приштину да прихвати споразум о реорганизацији међународног присуства на КиМ.

„Споразум о шест тачака који је Србија постигла са УН су црвене линије испод којих не можемо да идемо”, истакао је Тадић у интервјуу агенцији Бета и додао да Београд неће пристати ни на какво решење које би мењало оно што је договорено са УН.

Рок од 72 сата, који је Европска унија дала властима у Приштини да преиспитају свој став о доласку Еулекса на Косово (према писању приштинских медија), није био довољан да Тачи и Сејдију попусте. Напротив, јуче су председник и премијер Косова рекли да нису под притиском међународне заједнице да прихвате план УН о шест тачака (који се односи на полицију, правосуђе, царине, границу, заштиту културних и верских објеката, као и саобраћај и телекомуникације) и најавили да ће се и даље супротстављати том плану у садашњем облику. „Садашњи облик” је оно о чему су се договорили Србија и УН, али је тај план још под велом тајне.

Тадић га донекле открива, наводећи да је овакав споразум у интересу Србије (иако се део опозиције с тим не слаже), због чега је и очекивао да не одговара Приштини. Председник Србије је оценио да приштинским званичницима споразум у шест тачака не одговара, јер им смета чињеница да Београд, односно Србија, мора да се пита о свим димензијама свакодневног живота, као што је питање царина, локалне полиције, заштите културних споменика, транспорта, комуникација и питања у вези са административним линијом. Тадић је рекао да је споразум „спреман за процедуру у Савету безбедности УН”, као и да ће „читаво решење за Еулекс” и његово потврђивање у УН „још једном бити вредност Резолуције 1244 којом се потврђује интегритет Србије на Косову и Метохији”.

Када ће се споразум наћи пред Саветом безбедности УН још се не зна. Наводећи да седница још није заказана, Маурицијо Артињано, представник Костарике, која овог месеца председава Савету безбедности УН, рекао је Танјугу да не може да наведе ниједан датум када би могла да буде одржана. Седница на којој би генерални секретар УН Бан Ки Мун требало да поднесе редовни извештај о Косову, која је била заказана за уторак, одложена је на захтев две чланице СБ, због противљења Приштине да прихвати договор између Србије и УН. Извештај Бан Ки Муна је према најавама требало да садржи препоруке о реконфигурацији Унмика и распоређивању Еулекса које су усаглашене са Београдом.

У заједничком обраћању новинарима јуче у Приштини Сејдију и Тачи су рекли да су поједине тачке тог плана у супротности са независношћу, уставом и Ахтисаријевим планом и да због тога не могу бити прихваћене.

„Наш став је био, јесте и биће: ’да’ распоређивању Еулекса на целом Косову, али и неприхватање суштинских елемената документа о шест тачака, који није у складу са реалношћу независности Косова”, рекао је Тачи.

Медији у Приштини јављају да представници западних земаља настављају са притиском на косовске лидере да прихвате план од шест тачака. Како преноси лист „Коха диторе”, дипломатски представници западних чланица Контакт групе поручили су косовским званичницима да, уколико не прихвате овај план, практично ризикују поделу Косова. Неименовани међународни извори су овом листу изјавили, како преноси Танјуг, да би се одбацивање плана УН могло негативно одразити на распоређивање Еулекса на читавој територији Косова и да би стога могло да угрози територијални интегритет.

А немачки политичари су иритирани одбојношћу Косова због споразума ЕУ и Србије о условима размештања и статусу Еулекса, оценио је јуче Дојче веле наводећи да се о томе током недеље расправљало на седницама одбора за спољну и европску политику Бундестага. „Косово је хтело ову мисију и зато сада мора да створи претпоставке за почетак рада”, рекао је парламентарни државни секретар у министарству спољних послова Гинтер Глозер.

Председника одбора за европску политику у Бундестагу Гинтера Киршбаума чуди да влада у Приштини, након што су САД и већи део ЕУ признали Косово, одједном страхује за државни суверенитет и напомиње да „Косово не ужива само нашу пуну подршку, него може бити сигурно да се његов суверенитет уважава и прихвата”. Наводећи да би косовске власти пре требало да брине застој у изградњи правне државе, Киршбаум је истакао да је договор ЕУ и Србије наишао на опште одобравање.

Борис Тадић тврди да споразум о шест тачака „омогућава да Србија утиче на ситуацију на КиМ на просторима где живи српски народ и што је посебно важно, њиме је обезбеђена статусна неутралност међународних посленика на КиМ и функционисање Резолуције 1244, који је једини међународни акт који потврђује интегритет Србије”.

Упитан да ли је у току процес који води подели Косова, председник Србије је одговорио да „таква идеја уопште није на дневном реду” и да данас није ни политички реална нити је то намера власти у Србији нити његова политичка идеја. „На дневном реду је стални напор да се на КиМ, а посебно на простору где је српски народ концентрисан, обезбеде најбољи могући услови за опстанак Срба и стандарди њиховог безбедног живота и рада”, рекао је Тадић.

Румунија у овом подржава Србију. Еулекс треба да буде на КиМ и треба да наследи обавезе које су до сада биле у оквиру Унмика, изјавио је јуче амбасадор те земље у Београду Јон Маковеи за Међународни радио Србија, а преноси Фонет.

Он је нагласио да Румунија, али и друге земље чланице ЕУ, које нису признале независност КиМ, неће учествовати у Еулексу који би примењивао план Мартија Ахтисарија за Косово.