Путовање кроз музичку прошлост

Лепи Београђани, како сте ми вечерас? Овим речима је Рохелио Даглас Млађи, један од извођача и водитељ концерта бенда „Постмодерни џубокс” (ПМЈ), поздравио присутну београдску публику 7. септембра на Стадиону „Ташмајдан”. Он је са поносом обавестио присутне да ПМЈ слави десетогодишњицу рада, а да је концерт у Београду њихов 1000. наступ, најављујући да ће бити врло специјалан јер, како је рекао „сви ћемо кренути на путовање кроз прошлост”.

Тија Симоне, у пратњи још двоје извођача, отворила је концерт песмом „Def Lepparda” из 1987. године „Pour Some Sugar On Me” („Сипај мало шећера на мене”), коју је обрада ПМЈ-а вратила у дане пионирских соул легенди попут Реја Чарлса и Арете Френклин. Њен моћан глас, гламурозна појава, сензуална кореографија, као и аранжман песме коју је виртуозно одсвирало шест музичара - одмах су запленили пажњу публике и на перфектни начин представили посебност ПМЈ-а као глобалног музичког феномена.

– „Постмодерни џубокс”, познат и као постмодерни џубокс Скота Бредлија је ротирајући музички колектив који је створио пијаниста Скот Бредли из Њујорка 2011. године – објашњава за „Политику” Адам Кубота, вођа и басиста овог веома популарног америчког бенда, који се љубазно одазвао нашем позиву за разговор, и додаје:

– Пословни модел који смо развили, а одмах се показао веома успешним, првенствено се односио на промоцију наших аранжмана на „Јутјубу”. На самом почетку, Скот је радио са пријатељима, свирао по локалима у Њујорку; имао много наступа како би развио свој стил. Такође, у почетку смо радили на њујоршкој представи „Sleep No More” („Не спавај више”), импресивном позоришном комаду у којем смо наступали из ноћи у ноћ. Тако смо Скот, Алан Меднард, ја и још неколико музичара развили идеју пројекта, која је између осталог, на пример, укључивала и учешће кловна.

На питање да ли, с обзиром на уникатност програма, имају конкуренцију, Адам Кубота каже да неки други раде сличне ствари, али да им они уистину нису конкуренција:

– Сви раде мало другачије; на пример, Ричард Чиз, чији је стил помало сличан, почео је пре нас; такође и бенд „Пинк мартини”. Дакле, постоји извесна сличност између нас, али ја то не бих назвао конкуренцијом – уистину нас веже само узајамно пријатељство.

Он даље објашњава да оно што сматра најуникатнијим у вези са овим пројектом јесте што се он увек мења, што увек проналазе нове извођаче, инструменталисте, и степ-играче.

– Количина садржаја, аранжмана које Скот прави сваке недеље наш рад чини изузетно узбудљивим. Његова способност да прати и проналази фантастичне извођаче је изврсна. Такође, важно је да се сваки поједини извођач осећа веома добро и да се забавља када ради на сцени. Ми волимо да кажемо да је колектив већи од збира делова. Током протеклих десет година, многи уметници су учествовали у нашем пројекту. Доскора смо били углавном усредсређени на Њујорк и Лос Анђелес, али сада је пројекат више везан за Нешвил, тако да имамо много извођача из Нешвила. Лепо је кретати се, проналазити различите вибрације и извођаче; то нас чини интернационалним феноменом. Знате, имамо више од две милијарде прегледа на „Јутјубу”. Свуда смо: у Северној Америци, Европи, Аустралији, Новом Зеланду... То су места на која се враћамо сваке године. Волео бих да се окушамо и на другим локацијама, рецимо да чешће идемо у Азију. Сигуран сам да тамо има много људи којима се то што радимо свиђа. Заиста, свуда имамо обожаваоце – додаје.

Кубота је веома задовољан наступом у Београду.

– Људи нас овде заиста воле. Најбољи обожаваоци! Било је лепо видети их како се супер проводе, видети радост у публици. Имамо много обожавалаца у источном делу Европе.

Питамо га да ли је песма коју су одабрали за крај „All About That Bass” („Све о том басу”) њихова најуспешнија нумера.

– Једна је од најуспешнијих песама. Ако узмете у обзир само статистику са „Јутјуба”, „Creep” („Наказа”) вероватно је наша најуспешнија нумера – каже Кубота.

Према подацима на „Јутјубу”, „Creep” је најгледанија песма са више од 125 милиона прегледа, док је „All About That Bass” на другом месту са више 108 милиона прегледа.

Овај незабораван концерт, који ће посетиоци дуго памтити као успешни спој музичке прошлости и садашњости, трајао је пуна два сата. Гласне овације и дуги аплаузи проламали су се стадионом након сваке нумере.

Након београдског концерта, бенд наступа у Загребу и Љубљани.